NEGATIVE SPACE

„Naduvam se lepka na Spomenjaku, posle tri sata ne znam da izađem iz vaze!“1)

                                                                                 – Viktor Bauer

Iako sam se mali milion puta susretao sa negative space2)“konzumiranja kulture, krize identiteta½identiteta krize i drugih (bes)konačnih (sub)verzija sebe.

No – svaka priča ima dve strane! I svaki problem, kakav god i koliki god bio, u sebi sadrži parčence rešenja i putokaz primenjenog optimizma. Kompas kreativnosti koji govori da nekad i nije tako loše živeti u vremenu u kojem nema toga što ti treba, jer to otvara mogućnost da to nešto stvoriš sam! Po svom ukusu i po svojoj meri. (Pod uslovom da nisi puki konzument kulture.) A SVAKO može nešto da stvori. I svako je poseban – ako je po sebi. Prirodan. U tome i leži osnovna razlika između originalnog i posebnog: originalno ne mora da bude prirodno, dok je posebno nešto što je prirodno i „samoodrživo“ – nešto što je „PO SEBI“ (imanentno), čak i ako nije inovativno – jer svakom treba dati priliku da ostavi nešto iza sebe, da stvara, da misli i da postoji. Ali preveliki je jaz između visokog obrazovanja i mulja neosvešćenosti – iako mulja(nja) i u visokom obrazovanju ima, ali na, podrazumeva se, „višem nivou“ – i zato mora postojati tampon zona stvaralaštva da bi i ovi najniži slojevi uspeli da osveste i „ožive“ te zapuštene delove svog unutrašnjeg sveta. Sve to sistem, naravno, neće dozvoliti – jer mu je u interesu upravo suprotno – tako da od „institucionalizacije“ primenjenog optimizma, humanističkih pogleda na svet i mogućnosti za sveopštim napretkom nema ništa; a upravo to je ono što otvara vrata pojedinicima koji su voljni da iskorače na negative space stranu, i u ogromnom prostoru jaza između dve krajnosti obrazovanja stvore nešto što će razumeti svako – a razumeće svako ko je „u svakom porazu video deo slobode“. Razumeće ljudi i ljude poput Alana Votsa,3) Džordža Karlina,4) Terensa Mekene,5) Džejsona Silve,6) Mejsyn Zaid,7) Ljubodraga „Ducija“ Simonovića,8) i poslednjeg, ali ne i najmanje važnog, Živana Vukovića,9) čijoj bi priči trebalo pridati poseban značaj, pa, osim „štreberluka“, sagledati i „mudrosti svakodnevnice“.

Nazad na umetnost i priču o inovativnosti – prvo što bismo morali da shvatimo je da je Gutenbergova galaksija samo galaksija. Ne i čitav svemir! Kratkovidost sinkretizma teleskopa Gutenbergove galaksije je ono što muti (ovo sad nema veze sa muljanjem) pogled na Vrli stari-Novi svet u kojem živimo i u kojem se najnovijim, inovativnim tehnologijama borimo u ime uvek istog primitivizma, koji je, kada se sve sabere, u kamenom dobu bio manji nego danas. Kako? 14256797_222375038160812_77845121_nPa zamislite samo taj manje primitivan svet – u kojem novac ne postoji! Svet u kojem je „umetnost preživljavanja“ stvorila uživanje u korišćenju mozga i headonizam kao primarni softver vere u sebe. Svet u kojem je zdrav dodir sa prirodom rooter za bioenergetski vaj-faj – pa, samim tim, i rooter za zdravlje. Svet u kojem nije postojala potreba da jedan čovek „IMA“ stotine i stotine hektara zemljišta i životnog prostora. Svet u kojem je svako imao svoje mesto. Svet koji nije na pola presečen i u geografsku kartu punu ožiljaka pretvoren. Svet koji je očišćen od bes½smisla nacionalizma, u kojem su ljudi shvatili da rodoljubi nisu oni koji vole narod, već rod, i to ne samo samo jedan, ljudski, već sve ono što je, nije zgoreg naglasiti, na Zemlji živelo životima pre nas. Džunglu Amazona u kojoj Čovek Kamenog Doba i dan-danas ima svoje mesto, svoju slobodu i svoju dozu Ajauaske da mu kaže da smo svi braća i sestre, jer imamo istu majku – prirodu! Možda je prevaziđeno pričati o ovome, ali činjenica je da sve to danas zvuči kao san. Američki naročito. Da li je to ta obećana zemlja u koju nas je izveštačena originalnost potrebe da „vodimo i budemo vođeni“ dovela? Mesijanstvo – što impresivno, što ekspresivno – umesto posebnosti? Još od kamenog doba mi nismo po sebi, već po drugima. Večito sebi na drugom mestu. Mada kažu mnogi da je čovek na vrhu lanca ihsrane. A nije. Koka-Kola je. Jer pojede sve ono što pojede čovek. Koka i Kola su nešto drugo. Oni jedu dušu. A točak „sreće“ na koka-kolima kapitalizma i kolo sreće na stranačkoj lutriji života – u kojem daš dinar da uđeš, a dva da izađeš (i 133 za gorivo!) – je ono što pojede i dušu, i telo, i uzme ti kola na kraju, jer ih nisi registrovao, pa onda, tako, go i bos, bez ičega, baš kao onaj čovek kamenog doba, prođeš pored kontejnera na kojem piše Srbija, kažeš da su, naravno, škola i kultura krive za sve, jer su današnja deca „mutava“ i polupismena + što nisu uspele da očuvaju nacionalni identitet – a tolike pare i gorivo su „potrošile“ na nameštene konkurse i festivale… i tu staneš! I stojiš. I dalje go i bos. Ali i slobodan. Mentalno slobodan, iako si se vadio na ludilo i vikao: „Ne znam ko sam ‘JA’!“, kad su onomad hteli da te strpaju u zatvor, jer si se usudio da kažeš kako ti nije jasno čemu svi ti silni sukobi i ratovi u ime ćirilice i/ili latinice – i prezime ne znaš ni koga – kad se „ja“ piše isto i ćirilicom i latinicom.

I ne, nisam odlutao od teme, jer spominjem inovativnost, a ništa novo i inovativno nisam rekao. Kao da uvek sve oko forme mora da se vrti, i novih pakovanja istih stanja svesti. Ako par hiljada godina pismenosti nije i više nego dovoljan dokaz da je sve(t) „isto stanje ali drugo pakovanje“, onda je i bolje ostati nepismen i ne čitati patetična beznađa bez trunke rešenja, ili surovi realizam koji je tu više da zakuca do kraja i zabetonira nihilizam u čoveku – iako tragičnost katarze u prvi mah i jeste imala ulogu da motiviše čoveka i natera ga da krene u kontra-napad… a tu se ponovo vraćamo na priču o potrebi da vodimo i budemo vođeni – jer se taj realizam shvata doslovno – i onda ljudi sebi govore da je sve tako, da se ništa ne može promeniti, niti da ima smisla ŽELETI da promeniš nešto. Sve te stvari služe kao primer kako NE treba, i u recipijentu žele da probude REŠENJE, a ne novu interpretaciju problema. Recepcija umetnosti se može podeliti na „hedonističku“ i „headonističku“. I onda sofisticirane duše i snobovi sa diplomama čitavog života žale što, eto, nije bolje, i vrlo dobro vladaju problematikom, ali ne i rešenjima, jer za to štreberska, sažvakana, već gotova „aplikacija“ ne postoji – i to ne može da se „nauči“, već da se PROMISLI. I to da se „promisli“ umom čoveka kamenog doba, koji je uspeo da prevaziđe sve prepreke i reši sve probleme koje je imao. „Pa kako smo onda došli do ovog beznađa danas?“ – pita se u isto vreme mudri i zbunjeni doktor nauka. „Mora da se nešto krupno desilo!!!“ – misli on dalje. I jeste. Čovek je naučio da priča! Kažu da se sve može odraditi i rukama, i da je čovek naučio da priča tek kada je dobio potrebu da laže. Eto – to se desilo… Kako god: Problema – da – ima, ali i Rešenja – da se ne lažemo – itekako IMA. Svako ko jednu od ove dve stvari isključi – laže. Dakle: sveobuhvatnost, istina i Nove sadržine. Novi tematski okviri. Kontra-napad i Nova stanja svesti. Umetnost teorije. Angažovana književnost. Umetnost metodologije. Ne dozvoliti da patološka potreba da vodimo i budemo vođeni i dalje živi i „iživljava“ u oba smera, gde će jedni lagati da bi vodili – što nije suštinski problem – dok će drugi bespogovorno gutati sve te laži da bi bili vođeni – što jeste suštinski problem, jer mnogi još nisu spremni da se „isključe“ iz sistema, i toliko su „zavisni“ od tog sistema da će se boriti da ga zaštite.

DA:

Došli smo do vremena kada Čovek sa Svećom u ruci i „kolačem u tiganju“ pali Fotelju, trči, skače i viče: „RADI ŠTA HOĆEŠ! UČINI SEBE POSEBNIM!“. Utopijski? Hmm – Ipak ne! Neozbiljno? Da! Ali – mora i to neko! KlovNOVI.

Autor: Nenad Panić

FUSNOTE:   [ + ]

1. http://zavodsm.rs/spomen-groblje-sremska-mitrovica/?ltr=lat
2. 14218141_222375044827478_1327910858_nMožda sam upravo zato u toj negative space sintagmi prvo prepoznao mesto gde pod ogromnim znacima navoda „živim“, odnosno samo „habituiram po navici“, diplomama poričem sebe i – s vremena na vreme – „mislim da, dakle, postojim“. Biti, ili ne biti?! Biti manično-depresivan? Ne biti panično-represivan..?  A sve je kristalno jasno: da bi bio – ne smeš da budeš; jer konzu-merilo uspeha i afirmacije leži u što dubljem i što jačem poricanju Sebe kao pojedinca. Preživljavaju jedino klonovi i klovnovi. (I Novi, ali nešto kasnije o tome.) Klo(v)nirani kakvi jesmo, moramo što pre da shvatimo da smo deo jedne veoma neslane šale – zato što su nam kojekakvi solili pamet – i da glavni problem nije pronaći čoveka, već to što je, živeći u buretu baruta, mač sa dve oštrice kada čovek pronađe sveću i rasvetli „antimetabolizam((Antimetabola (gr. antimetabole – premeštanje, nasuprot), retorička figura, podvrsta dvočlane antiteze sklopljene od ponavljanja istih reči ali obrnutim redom i u različitim oblicima fleksije, odnosno obrnutom redosledu. Pojam je preuzet iz antičke retorike, čiji se najupečatljiviji primeri nalaze kod Kvintilijana: ‘Ne živim da bih jeo, već jedem da bih živeo’, ili ‘Da se bez predrasude krivica kazni, a ako nema krivice, da se odstrani predrasuda’ (…) gde se ističe govor američkog predsednika Džona Kenedija: ‘Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, već šta vi možete da učinite za vašu zemlju’.“.  (Popović, Tanja, Rečnik književnih termina, Logos Art / Edicija, Beograd 2010, str. 44.) Pa, dakle..? Šta JOŠ po pitanju tog antimetabolizma u kojem niti jedemo niti živimo možemo da učinimo za svoju zemlju? (A šta za Kenedijevu?)
Da budemo liberalniji i odstranimo predrasude?
3. https://www.youtube.com/watch?v=emHAoQGoQic
4. https://youtu.be/cgps85scy1g?t=11s  + https://youtu.be/h67k9eEw9AY?t=1m13s
5. https://youtu.be/duCSoK4F6Dc?t=17s + https://youtu.be/GN-vMMpja30?t=10m35s
6. https://youtu.be/Ml67O9bssHU?t=17m34s  +  https://youtu.be/1C7XZbT-5jU?t=5m41s (headonism)
7. https://youtu.be/buRLc2eWGPQ?t=22s
8. https://youtu.be/c_9Db6bj_nE?t=11m10s
9. https://www.youtube.com/watch?v=UVFIcHtnzpw

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *