Mračni vekovi nikad ne prestaju

MEMENTO MORI

u olujnom šibljaku zaumlja
obala prati reku
ritmom samrtnog hropca

k’o ožiljci vremena
tiho zarastaju grbe
na poljima slomljenih
studeni voda
s mostova noseći bratske tragove

posustaje fijuk sećanja

Mračni vekovi
nikad ne prestaju

MOŽDA

U dubini škripa obale
pobeđuje muk

I svaki mit se rađa
k‘o beli patuljak

Da li će i ova snomorica
biti sušna godina
Druga rutina
Druga ruina

Ili varvarstvo i led
koje preživeti treba
kao što se kroz čestar
prelazi tankoćut most

Da ih se jednom seti
neka nadošla nostalgija?

POVRATAK

Pod svodom sporih oblaka
preko venaca i drače
u siromaštvo se vraćamo

Sa stopala koža
do za vrat
gmiže

Plove sipkave
barke – srča na gladnoj zemlji
uteha ponad ponornice

Kad krv zauzda šumor
nagost upoznaje prazninu
I akorde žedne kao vir

Svedeni na prisustvo
u prelivima postojimo

Na pragu
osama
za nama
ne ostade

U središtu je pamćenje
hromatska opomena umrlih
Rđava voda
Tamni sjaj

Autor: Slobodan Todorović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *