Минимализам: Избор из прозе

Минимализам

Сео сам на шољу и посматрао себе како лежим у кади. Очи су ми затворене а јагодице прстију склопљене. Јасно видим мисли које одашиљам. Наивне су, готово смешне. Никако озбиљне. Отварам очи, и у њима видим жељу, два кликера и змију која их гута. Видим пријатеље, разбијене и оседеле. Видим Велико лимуново дрво и под њим мермерни камен на ком седи Кум. Размрљао сам слике водом и оне су се повукле назад у дубину. Пар спратова изнад, неко је лупкао упаљачем о цев. Узвратио сам лупкајући прстом о каду. Појавио се осмех, а са њим и други људи који су почели да лупкају о различите ствари. Зграда је на пар момената постала једна велика музичка кутија. Изгледао сам попут неандерталца који по први пут чује звук. Изгледао сам срећно.

Њено име је мало

Њено име је мало. За њим су остале боје, и понеки знак да је нешто нежно прошло овуда. Проћи ће неколико потока ракије кроз моје грло док њен укус не напусти моје тело; неколико месеци уредно спакованих у књиге. Можда се роди нека прича, далеко лепша од ове, ко зна. Њено име је мало. Стане у једно вучје завијање.

Бонсек

Видео сам негде слику балона на којем је писало: превише ничега мора пући. Тај постер је искоришћен у сврху исмејавања празних живота, а искористила га је особа која је свој живот пунила илузијама које пружају дроге. Иронично, нема шта. Та особа не зна да сваки надуван балон ─ није празан. Његова унутрашњост може бити испуњена са материјама разних агрегатних стања. Углавном је то ваздух, али ето, зар није ваздух један од најбитнијих елемената који нам свима даје егзистенцију? Долазимо до закључка да је тај постер апсолутна лаж. И иако балон на крају увек пукне, није празнина та због које се то дешава. Балон углавном пуца јер се судара са нечим што је изван њега. Оно што је у њему, даје му облик и смисао.

Ти мислиш да је твој балон превара, и да је он кришом надуваван, али није тако. Гледаш у друге балоне, и примећујеш да они лете негде високо. Можда ти је криво због тога, али ти мораш да знаш једну велику истину. Док су ти балони тамо негде у висини, твој балон је везан концем. Један крај конца је везан за балон, а други ─ држи дете. Ти бираш да останеш приземљен и ко може да ти замери на томе? Реци ми, ко може да ти каже да је твој живот празан? Не можеш и не смеш то ни сам себи да говориш. Ослободи се кавеза прошлости и почни да живиш. Ако, пак, не знаш како, ја ти могу дати бонсек, али резати ─ мораш сам.

Дмитру

Сине мој, родићеш се у време када ће мало људи умети да цени праве вредности – али немој да те то обесхрабри. Твоја мајка и ја ћемо се потрудити да те изведемо на прави пут. Вероватно ћеш нам замерати на неким стварима, али то је сасвим природно.

Често размишљам о теби. Верујем да се твоја свест негде тамо припрема. Гради се, нит по нит. Бићеш велики човек, без сумње. На мени је, између осталог, да пронађем твоју мајку. Она је тамо негде, у овом моменту, стварнија од тебе. Не верујем да те још увек познаје. Али, када упозна мене, биће јој лако да упозна и тебе. Јер, једна твоја половина се гради унутар мене, а друга се гради у њој. Када препознам твоју другу половину, веруј ми, нећеш дуго чекати да нам се придружиш.

Добићеш име по мом деди. Он је био добар човек, и имао је више срца. Једно срце је куцало за пријатеље и весеље. Друго за жене и страст, а оно највеће, оно је куцало за фамилију. Попут њега, и ти ћеш имати више срца. Не знам за кога ће она куцати, али знам да ћеш умети да их контролишеш боље него ја своја. Срешћемо се, када дође неко будуће пролеће, с првим цветовима кајсије.

Потрага за изгубљеном причом

Тог јутра Мyло је осетио да ће све бити у реду. Безбрижност коју дуго није осетио, родила се и почела да расте унутар његове собе. Запалио је цигару, још увек лежећи у кревету. Гледао је зраке јутарњег сунца и слушао Rughteous од ККН-а. Била је то заиста јако идилична слика једног лепо започетог дана. Након испушене цигаре још мало се истезао по кревету, не би ли затим обавио своје уобичајене јутарње ритуале. Отишао је до кухиње и ставио воду за кафу. Кроз кухињски прозор гледао је како људи, испред на улици, журе некуд, обузети својим мислима. Посматрао их је као да су играчке. Да је могао, најрадије би се играо са њима, баш као што се дете игра са малим војницима. Вода је проврила, а Мyло је у пар корака начинио да цела кухиња одише финим мирисом кафе. То га је већ мало разбудило, али осећај еуфорије је и даље трајао. Понео је кафу назад у собу, ставио је на сточић поред кревета, и затим завукао назад под постељу. Загрлио је Маjу и пољубио је у чело. Она се пробудила и мушким грубим гласом почела да прича:

„…У акузативу једнине код именица мушког рода старе О, ЈО основе, које су имале семантичко обележје +живо…“

Пробуђен, нашао се како главом спуштеном на сто – слуша предавање.

Аутор: Милош Предојевић

One thought on “Минимализам: Избор из прозе”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *