Mikrosofija (od 1 do 2)

Zanimljivost kao književna vrednost

Isak Baševis Singer je jednom rekao, da mu je najviše stalo da učini svoje priče zanimljivim. To je za mene bio šok. Kako može zanimljivost da bude glavna književna vrednost nečijeg pisanja? Zar zanimljivost nije nešto efemerno? Kako su godine prolazile sve sam više uvidjao koliko je zanimljivost kompleksna vrednost, koja zahteva preciznost, iskustvo, pravu meru dubine i površine pisanja i sposobnost da ta mera ne proizvede nešto osrednje. Ne može se tek tako biti zanimljiv, osim ako niste rodjeni zanimljivi. Zanimljivo nije vezano samo za ono što je veselo, smešno itd, već i za ono što nas baca i lomi. Težina se može učiniti zanimljivom, a da pritom ne izgubi svoju ozbiljnost. Naravno nekom to ide lako, nekom malo teže, a nekog to uopšte ne zanima, a sa druge strane različite stvari su zanimljive različitim ljudima. Pesme pred vama sam pisao sa tom idejom da budu zanimljive. Ne previše zahtevne i naporne (mada volim i način pisanja koji proizvodi tako nešto), niti previše lake i trivijalne (mada i to može da bude fantazija), već nadam se, sa pristojnom dozom dubine, da se ipak misao i emocija pokrenu na neku aktivnost koja će kroz neobične slike i dogadjaje da omogući jedan doživljaj zanimljivosti. Koliko sam uspeo u tome, na vama je da procenite. Napomenuo bih da se u ovim pesmama može osetiti uticaj poezije Vaska Pope. To je pre svega uticaj jedne vedrine igre sa najdubljim smislom čije sam odjeke veštinom ćutanja zapalio u svojim ekspresijama i izašao u grad da kupim nešto lepo i pounutrim pustinju.

1,01

Svako jutro
Razgoreli bi tamjan
Da okadimo kuću.
Miris tamjana otvarao bi
Raspevane oči duha.
Mačke bi nam tada
Skakale na glave
I po licu grebale
Izlazak sunca

1,02

Kišni dan proždire utrobu.
Niz oluke se sliva likvor inferna.
Moje ruke na prozoru grče se u razdor.
Počinje film za odrasle.

Nežnost.

1,03

Prevrnuo se
Kamion sa košnicama
Rojevi pčela imitiraju
Psihodeliju slobode.
Same od sebe
Prave med

Prišao sam da
Napunim tegle

1,04

Mutiram u sliku
Okačenu na zid.
Brod sam u staklenoj flaši.
Cepanica drveta u vatri.
Skazaljke na satu

Izvrnuto ogledalo.

1,05

Na ulicu izlazim
Sa bacačem plamena
Sve viruse da spalim

Neki leptir prolazio je tuda.
Uze me za ruke
I mi počesmo ples

Koji nema veze
Sa životom.

1,06

Zubima grickam
Božiji hram.
Ja veverica
A on orah.
Ikonice mi se
za zube lepe.
Život je čudo
Kad ga kroz
Umetnost

(Ne) razumete.

1,07

Šaljem poruku
Crvima proleća.

Ne kapljite mi
Sa plafona.

1,08

Od kostiju dinosaursa
Napravili su
Električne instrumente.
Sad komponuju muziku
Za neurotičare uzvišenosti
I narkomane izvora večnosti.

1,09

Mozgovi su drevni usisivači,
energetskih stimulansa i
ekstatičnih draži
Od kojih prave igračke za svest.
Koja se uvek igra samo jedne igre
Samospoznaje na ivici svemira.

Važi i za ljude i za slonove.

1,10

Umetnost je
Laboratorija bića
U kojoj se eksperimentom
Od priride
Prave novi načini života.

1,11

U crnoj rupi
Mesi se crni hleb.
U vatri tajne da se ispeče.
Za askete
I njihovo bogoliko
Cveće.

1,12

Rana krvari
Otrovom slobode.
Kapi krvi
Maskirane u ljude,
Idu na posao.

1,13

Kimemandžaro.
Dubina.

Tibet.
Mesija.

Afrika
Žurka.

Tanasko Načić

1,14

Na stolu
Rakija i čvarci,

A u duši
Transcedencija i
Pank.

Pomuzimo ih.

1,15

Nosim prsluk
Sa bombama teorijske radosti
Aktiviraću eksploziju
Medju masom ljudi.
Ja sam bombaš
Filozof.

1,16

U gradskom prevozu
Igram video igricu
Izlazak iz lavirinta
Oslobadjanje robova
Ubijanje monstruma.
Obradjivanje farme.

Izlazim iz autobusa
Mudrac.
Osloboditelj.
Ratnik.
Farmer.

Diogen iz bureta.

1,17

Opijam se
kafom sa kardamonom.
Gorčina začinjena
Osvežavajućom mističnošću.
Produbljena mračna slatkost.
Zavodljivi ples orjenta.
Nežna oštrina krika.
Sofisticirana ljutina smisla.
Zagonetno prosvetljenje.

Mala muka radosti,
mač i moć.

1,18

Svakodnevnica
Mi pije dušu na cevčicu.
Napadam je strujnim udarima filozofije.
Odbija mi napad žutom štampom.
Koljem je centrifugom poezije.
Uzvraća udarac kičom i šundom.
Teram je dubinom molitve i sna
Vraća se lažnim vestima.
Ošamućen, ustuknuh
Povlačim se u prašumu,
Da osmislim strategiju.

Urličem kao ranjena zver
I polako okupljam hordu
nadrealističkih bića.

1,19

Razularenim energijama
Brundamo po gradovima.

Kljukamo se andergraundom.
Postajemo konceptualno
ništavilo preobražaja,

Mutogene pečurke,
Reka radoznalih motornih testera.

1,20

Usijane
Zatvorske rešetke
Zrače fluidnu
Strukturu jezika

Zatvorenik je slobodan
Da izadje napolje….

U ništa
Iz kojeg je stvoren svet.

1,21

Deca hrišćana i
Deca marksista
Vrište iz sve snage

Vrt igračaka
Pleše sa njima

Vrtiće su
Izvrnuli naglavačke

Radoznalo
Praktikuju
Različitost i
Neprolaznost

Jedno dete je u dvorištu
Našlo put u središte zemlje
I svi kreću
U zajedničku avanturu

Autor: Ivan Miljaković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *