Mагија хипереализма

1
Украсти
Ону траку сунца
Што кроз замрачен
Прозор допире до очију
И тера ме да жмурим.
Онај минут данас
Трећег септембра
Када сам била суперстар
Када сам чула како
Се Тарковски продире
Акција и лаганим кораком
Однела смеће до канте
Стрепећи у себи над
ратовима који тињају.
Украсти, пре него што
Одсуство витамина Д
Позове депресију
На валцер а онда
Код себе у стан.

2
Дан се спирао са стакла
Седела сам у прашини
Сопствене немарности
Снимала сам паука
Који намотава муву.
Има ли икакве наде
Да ће сад, када изађем
Кроз пластична врата,
Свет бити паралелан са
Оним који сам оставила
Када сам кроз њих ушла?
Волим те дану који одлазиш.
Да ли је и у теби владавина
Кучака, риба и мачака
Које спавају на аполонским
Депилираним попрсјима
И хватају се за latissimus dorsi
Док им уши развлачи кинеска
Драга пластика уз одсјај?
Да ли има места и за мене
Да владам твојим небом
Док не препешачим до
Аутобуске станице?
Не би ваљало да покиснем.
Влажност је добра само
Међу бедрима док њега
Посматрам како дише.

3
Хтела сам да устанем
Хтела сам да почне дан
Хтела сам жељна као иначе
Нагло хладна јутра
Касног септембра
Враћају главу на јастук
Мучи ме прошли петак
Муче ме опраштања
Парализованих удова
Посматрам пролазност
Пакује се земља
Пакује нађубрена сондером
Немоћ и немогућност
Сањам празна телеса
Ред дрво, ред прашина,
Ред боје брескве.
Као дављеник халапљиво
Узимам ваздух из стана
Док касним петнаест
Минута са животом.
Ред пасте, ред воде,
Ред сапуна, ред пудера
Неред главе која ишчекује
Сутра пакујем ствари
Да бар мало бацим
Земље са коже
Нек је и бег, није срамота.
Све се надам вредеће
Кад се једном уз чај
На веранди пуној светла
Будем свађала са њим
Око тачног датуме почетка
Трећи светски рат.

Ауторка: Валентина Талијан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *