Magična rupa

Jednom mi je bilo dosadno. Sedela sam i gledala u zid. Razmišljala sam o drugoj deci sveta. Šta li ona sada rade? Kako se zabavljaju?

Uzela sam globus koji mi je poklonila tetka. Malo sam ga vrtela. Odjednom se čuo neki zvuk. Kao da neko buši rupu. Ponovo sam okrenula globus. U Francuskoj je bila probušena rupa. Dovoljno velika da se kroz nju gurne srž od olovke. Zavirila sam unutra. Tad sam se odjednom našla u Parizu, baš pred Ajfelovim tornjem. Bio je veličanstven. Malo sam se prošetala najbližom ulicom. U daljini sam ugledala neku decu kako voze bicikle. –„Hej!”– uzviknuh – „Mogu li da se igram sa vama?” Deca su, naravno, pristala. Jedna devojčica mi je pozajmila svoj stari bicikl. Vozili smo se četiri ulice i tri kruga oko tornja. Kad smo hteli da se provozamo još jednom po ulici ponovo sam se našla u svojoj sobi. Pogledala sam gde je ona rupa, ali rupe nije više bilo. Ponovo sam vrtela globus ne bi li našla još neku rupu. Rupe su počele da se pojavljuju u Brazilu, Japanu, Kini, Italiji…

Bila sam malo gladna. Osetila sam miris pice i baš kada sam htela da vidim da li taj miris dolazi iz Italije, mama nas je pozvala da ručak da jedemo picu. Rupe su nestale.

Autorka: Aleksandra Radmilović  (9 godina)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *