Ledena tišina

(kao spomenik žrtvama Novosadske racije)

 
Drhtaj i tišina
zaleđene reke.
Zatečene i neme.
Pod svodom, okovana,
drži davne trošne snove.
Opomenu tiha glasa,
davno usnulo nosi vreme,
vatrom zebnje zimske,
svaka žrtva, glasno sebi zove.

Grob do groba
nad mutnim pokrovom smrti i života,
gde mrtvi belinom snega
ogrnuti pod rekom leže,
ustuknuli zbog hladnoće neviđenih strahota,
svaki mrtvi, talasom reke,
kao rukom ka živima seže.

Dani pod ovom vodom
u starini svojoj mirno stoje,
majke prigrljeno svoju decu ljube,
pred san uspavanku poje.
Ispod sante ovog tankog,
hladnog, krhkog leda,
sa toplom nadom,
mladić ushićeno ljubav svoju gleda.
Zimskim sumrakom,
ovde je vreme u koraku naglo stalo,
kada je sa gradom živim na dno uz tresak palo.

Sada ovde, ispod ove vode,
grad i dalje živi svoj život lagan,
u zagrljaju večnom,
drži ga drhtav val i hladan.
Pod tim nemim talasima,
koji sada ćute,
pod labudovima
što ni plesom svojim usnuli svod ne mute.

Na zemlji
gde grob ne može svoje mrtve da proguta,
bar na čas utihnite,
otuđene buke zaborava.
Ne vidite li da u ovoj vodi
gde sećanje još uvek luta,
grad predaka,
nespokojno,
ledenom tišinom spava?
Pokraj ove vode
hodajte sada dostojanstveno,
što je moguće tiše,
jer sa dna,
duša svaka još uvek strepnjom uzdiše.

Kraj obale tišine,
gde je pomen rođen svečan,
potonula lica više ne tonu,
ne otuđuju se i ne gube.
Sećanjem nas veže,
kada je saveznik i prijatelj večan,
zverski otkrio zlu narav svoju i krvave zube.

Zato pričaj, Dunave,
da celim tokom spokojno tečeš
i da se tek odavde,
u zebnji, kroz suzu slivaš.
Nosi sa sobom priču i neisplakane suze,
onih čije živote okrutni tuđin tako bezdušno uze,
drži spomen onima čije snove od tada snivaš.

Opominji večno,
one hladnog i mračnog pogleda,
dok talasanjem nosiš mir u zagrljaju nade.
Ispod reke,
u kavezu teške sante leda,
da tamo samo čovečnost jedne nacije,
ledom okovana,
u tamnici čovečanstva ostade.

Tvoji talasi hladni,
neka zaustave ratove i divlje horde,
glasovi slobode sa dna
rastopiće namere rđave i gorde.
Stojeći mirno pored tebe,
sva pokolenja i sve generacije,
neka znaju da ovde usnule leže
žrtve krvave racije.
 
Autor: Aleksandar Gabona

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *