Krvavo pulsiranje

Krvavo pulsiranje

Goli članci u trnju.

Predvečerje odnosi uspomenu na nju i na sazrele kupine.

Tvrđava miriše na jorgovan i kolutove
Dima.
Tela se kreću pod rebrima Kalemegdana, sliva se
Potok u ždrelo
Noći.
Fenjer.
Ulice se vezuju u kolo
Oko naših tela, stopljenih u jarko crven
Nar.

Molitva iz azbučnika

Nije to grad bez čijeg mleka ne može.
U toplom prizemlju, tela pokrivenih listovima paprati
još uvek ima.
Zora retko nastanjuje slivnike bulevara i trgova.
Otvaraju se kapije zgrada
da razmene urušenost poljupca
čvrstim dodirom istoricizma.
Vlaga se sklanja pod krovove uniranih uspomena.
Od mesta A do mesta B vozi tramvaj
monolit naših ljubavi.
Dolaze nam čitave kolonije automobila
što se kreću dužima istorijskog atlasa, a nas je strah
da se spustimo niz planine kablova u divlje jagode istoka
I zato umiremo u mekoj slobodi izduvnih gasova
i belim sobama zaveštanja.

Na zidovima rastu bezukusne bobice.

Zvuk usisivača podseća u daljini na periferiju i na zelene nepreglednosti
slova.

Instalacija

Uzmimo jednu zgradu, običnu kao i sve ostale.
Najverovatnije belu kao sivo jutro.
Nasumice izaberimo jednu od strana
I odlomimo je zajedno sa svime
Što je okačeno na zidove.
Možda će to biti pegla, karirana košulja, ispeglana
Za jutarnji odlazak, televizor

komad vremena prošlog

A možda samo šuplji beli zidovi
I par tela
Beljih od sivog jutra
Što gledaju u lice
Sarajeva
Koga nema.

Informacija

Kabl prolazi kroz pustaru i belo rečno korito
Ne pronalazeći slobodu u protoku
Informacija.

Pesnik, vezan žbunom kablova za Zid

U grlo
Otresa pepeo
I pita se

Zašto telefoni ne zvone?

Autor: Damjan Milivojević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *