Kako je Žoze postao vrapče

Jutro. U dvorištu pod trešnjom čitam Saramaga i pijem čaj od matičnjaka. Kraj svadje u knjizi oko jedne barke, izmedju kralja i čitavog kraljevstva, bio je samo uvod u svadju koja je upravo počela da se dešava u krošnji nada mnom. Kako su se samo žučno svadjali vrapci: cvrk cvrk pa cvrk cvrk cvrk cvrk pa cvrk cvrk cvrk cvrk cvrk cvrk. Audio zapis kao dokaz. Cvrk cvrk pa cvrk. Umesto perja, latice su počele da padaju sa grana. Prštalo je. Baš je prštalo. Bele latice kao sneg preko Saramagovih rečenica, preko opisa svadje u priči, svud oko mene. Možda su se ptičice pokoškale oko neke barke. Možda je upravo ova stabljika u našem dvorištu njihova barka. Ne znam. Ali šta će pticama barke, pitao sam se, mada, siguran sam, znaju ponešto o Potopu. Šta će pticama barke kada imaju krila i hektare i hektare plavog neba.

Za trenutak sam se osetio kao sin Lameha, kao Noje, u ljuljašci, u dvorištu, pod trešnjom u punom cvatu, onda za trenutak kao poljsko strašilo. I na kraju sam pomislio: možda se jednostavno Žoze nakon smrti pretvorio u vrapče. I osluškuje, paralelno, Priče s ovog i s onog sveta.

Mina Miladinović – KokoDaš
Mina Miladinović – KokoDaš
Autor: Stefan Tićmi
Fotografije: Mina Miladinović – KokoDaš

One thought on “Kako je Žoze postao vrapče”

  1. Poštovani gospodine Tićmi,

    u velikoj ste opasnosti da postanete moj omiljeni pisac. Možda ću uspeti da vam oslobodim malo mesta pored Andrića, na polici već jesam.

    Vaša čitateljka,
    Aleksandra Đorđević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *