Кад глумци путују

Песма је по одлуци стручног жирија била у најужем избору за  ЗЛАТНУ СТРУНУ 2017. у Смедереву. По одлуци жирија публике проглашена је најбољом песмом Фестивала и са још четири одабране песме других аутора, објављена је у штампаном зборнику ЗЛАТНА СТРУНА 2017.

Кад путују, глумци путују скромно:
сендвич и вода у ранцу или флаша јогурта
који само у комби-превозу има мирис и укус
домаћег сока од шљива.
Глумци путују као кловнови, љубавници,
убице или будале, и празни и смешни,
и изгубљени или неизгубљени
у духу-бескрају отворено за све,
у стању да не буду нико.
И сви друмови су њихови, и сви тунели
и сви предели, не толико Земље колико живота
и времена које тече полако, а понекад као уназад.
И нимало се не устручавају да гргоље док пију,
да мљацкају док једу, да се смеју и певају
пуних уста чипса и реплика, да вриште или дремају
или да рецитују своју поезију.
Неки то баш воле иако их нико не слуша.
Рецитују, рецитују као да покривају ране,
као да им се од Песме разум одузео.
И нимало, баш нимало им не смета што комби
свечано шкрипи и дрма се магистралом
као да превози резанце од цвекле,
док приколица с декором и гомилом костима
скакуће за њима чувајући им душу
да је обуку после.

Ауторка: Слободанка Живковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *