ИЗВАН ОКВИРА

Кроз оквире оквира, гледам изван оквира
и доста ми је порива што срце ми окива.
Нећу да гледам другим очима,
да стављам себи сочива
кад песма је несрочива.

Хоћу да се котира уметност без порива
другачије нег’ опсена.
Хоћу смену корова без корена,
значења без даљег домена,
политике без промена.

Хоћу брвна без овнова,
туче без палица,
поезију без граница,
свест у главама странаца,
машту без окованих ланаца.

Нећу да квази песници се жале,
да величају лажне идеале,
хвале богове пале,
да мисле да су смешни кад се шале,
јер смешни су – без шале.

Желим да живот нам не буде робија,
да свака срећка на лутрији добија.
Желим мирне ноћи што песма опија,
„Само Бог је песник – други су копија“
док „над поезијом блиста поезија.“

Аутор: Никола Раусављевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *