Izbor iz poezije: Prošlost

Zabranjeni

Možda je srce krivo,
što kuca od zvona jače.
Zavoli vatreno, živo,
sutradan ostavljeno plače.

Možda je oko pogrešilo,
kad ti se umilno smešilo.
Sutradan iz njega suza se sliva,
dušo ti si svemu kriva.

Ti k sebi prizivaš,
nekog o kome ne smeš da snivaš!
Ne sme da ti bude voljeni,
srce navike svoje promeni!

Postani tvrdo ko stena,
postani jako ko žena!
Zabranjen ulaz zabranjenima.
Srce ne maštaj više o njima!

Prošlost

Tog dana kiša je lila,
oblaci Sunce pomračiše.
Kraj prozora sam se molila,
za sebe manje za tebe više.

Molila sam oblak crni.
Da ne pokvasi lane srni.
Da kišu polju da
da ne izbriše sećanja.

Na pesku napisana
dva imena i uspomena.
Da kišom dušu ne rani,
da u sećanju ostanu naši dani.

Molitve moje bile su mlake;
kao da prizvah još crnje oblake.
Pljusak izbrisa sve uspomene.
Prošlost prekri tebe i mene.

Autorka: Svetlana Radosavljević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *