Izbor iz poezije: 72, Mladeži

72

Zamisli
sahraniš jednog dana
neku (bilo koju) personu.

Kad se povorka raziđe
u sitan sat
ta osoba prokrvi
osvesti se
ležeći bespomoćno u raci
u kovčegu
u loše skrojenom odelu
i kratonskim cipelama
i sledećih 72 sata
živi gledajući u mrak oko sebe
udišući sparinu ugljenisanog
vazduha.

I niko za to nikada
ne sazna.

Zamisli
kao plovak na vodi
bez sadržaja i smisla
pluta neka persona
(bilo koja)
u vremenu
čekajući da je
jedan trzaj čeljusti
povuče do samog dna.
gde prestaje disanje.

Zamisli
72 sata
ili
72 godine
tako
– isto je.

Niko nikada ne sazna.

Mladeži

Bili ste, sigurno
nekada
na bazenu, na ulici, u vozu
ili po skloništima.

Na tim mestima,
kao i svim drugim mestima,
ljudi su obeleženi
dodeljenim vremenom.

Nije važno
da li, beznadežno, režu svoje meso
bodu iglama jagodične kosti
ugrađuju farbaju podmlađuju krpe
lepe izbeljuju ubrizgavaju,
nekako kradu vreme
ili ga kupuju.

Svi oni imaju mladeže po sebi.
Manje ili veće. Ili čitave kosmogonije
po kožama.

– Za sve neuverljive
pitajte, slobodno, komšiju Petra.
On radi u mrtvačnici.

Autor: Stefan Basarić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *