Иде мајка у црнини са сином

Иде мајка у црнини са сином

Иде мајка у црнини са сином
Да обиђе мужевљеву вечну кућу
Који беше одликован високим чином
И умреше у рату достојном смрћу

Иде мајка у црнини са сином
Да на гробу мужу запали свећу
Па је пошла са месом и вином
Јер такви се овде обичају крећу

Иде мајка у црнини са сином
Да син малени оца упозна
Који умреше у руци са машином
У рату док влада зима грозна

А кад син угледаше споменик
Поче нагло он да плаче
И тако временом све јаче и јаче
Јер у оцу препозна свој лик

Пред бакиним гробом

Стоји младић пред бакиним гробом
Стоји пред гробом и рони сузе
Стоји и пита се сам пред собом
Зашто јој милу душу смрт узе

Стоји младић крај бакине раке
Стоји, стоји док га боли душа
И  пита се што га место баке
Та црна камена плоча слуша

Стоји младић док гледа црни гроб
И док се спрема кући да оде
А загрлио би је као роб
То мало недостижне слободе

Нана

Процветала једна зелена нана
Цветна весела у пролећа рана
Али је немој намерно згазити
Ако је можеш руком помазити

А и она ће ти се захвалити
Што је нећеш својом ногом свалити
Па ће ти се достојно одужити
Тако што ће ти свој мирис пружити

А ти ћеш онда на крају схватити
Да ће се сваком заслуге вратити
Зато је заливај све до корена
Јер је и она да живи створена

Аутор: Михаило Риђошић
Насловна: William Wetmore Story, Анђео жалости, 1894

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *