И ЈОШ МНОГО ТОГА

Љубав је твоје писмо њој, чоколадице “Животињског царства”,
букети љубичица и њен смех када те замисли
како си брао цвеће.

Њена писма теби, дискови, бомбоњере, цртежи,
нестало писмо, пакети пуни књига и стрипова,
руком писане песме, песме куцане на машини коју ти је   поклонила,
кесице топле чоколаде, разгледнице, шкољке,
изгубљено – нађени беџ, сличице “love is”
и уврнути чланци сецкани из новина
док си их још увек
читао.

Њен отац са пиштољем, твоја мајка, њена
старија сестра која тренира
кик-бокс.

Воајери које си јурио уз сочне псовке,
полицајци који су ти добацивали “само цепај!”
упитали вас да ли вам је можда мало хладно,
да ли сте нормални
и да ли имате
дроге.

Љубав су неоправдани изостанци, пропуштена предавања,
бекство из војске, остварени и неостварени
планови.

Оргазам у топлој соби
оргазам у хладној соби
оргазам у парку
жбуњу
подруму
у ћошку између зграда
оргазам у стану њене најбоље другарице
која после њуши постељину да јој
родитељи не би нешто
посумњали.

Љубав је баба која почетком августа у шуми
сакупља суво грање док се
волите.

Инвалид који жели да му скратиш муке, кафетини,
књижевне вечери, мучнина, црвенило, просут виски
и гнојна циста на корену
свеже пломбираног
зуба.

Девојка која те гледа годинама
а можеш јој пружити само пар пијаних реченица и књигу
јер волиш другу.

Љубав је дерматовенеролог, СМС у ноћи,
хартија која крвари
и омиљени ДВД.

Љубав је новчаница од петсто динара.

Деца на игралишту, сликовнице, парови које видиш
док шеташ са њом или
сам.

Љубав те чини најбогатијим човеком на свету
када око себе имаш само голе зидове, папир, оловку,
транзистор и хало-картицу.

Љубав су Алмодоварови филмови и ноћни возови.

Једанаест кутија седатива у твојој јакни
док ти пандур записује личне податке
не сетивши се да те
претресе.

Љубав је када уплатиш лото, једну комбинацију
и не погодиш само два броја:
њен дан и месец рођења.

Љубав је глас из магле,
оно што су сви написали и што ће написати
да љубав јесте и да љубав није,
халуцинација, агонија, мала смрт
вриштеће обзорје модрог бесмисла
импулс лудила
вечна илузија

Aутор: Марко Антић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *