Holdenova pobuna

K’o na brdu ak’ imalo stoji više vidi no onaj pod brdom – glasi izreka vladike Danila. Čini se da je ovaj NJegošev junak davno naslutio taj iskonski zakon razumevanja sveta i svoje uloge u njemu: jedna stvar u potpunosti je vidljiva tek sa odredjene distance. Za stvaranje objektivne spoznaje neophodni su novi vidici, potrebno je otkriće perspektive koje nije moguće ostvariti bez napuštanja toplog i skučenog utočišta koje zovemo zonom komfora. Medjutim, nas sa brdovitog Balkana sudbina je posejala ne u podnožju brda: mi odrastamo u kotlini. Uniformisanost je estetika, jednoumlje religija, stil vrhovno načelo, obogotvorena tradicija vodilja, zatvorenost način života, a kukavičluk – to mu dodje kao otrov za nove naraštaje, pencilin za nove ideje, jedna vrsta duhovne kastracije.

Usamljenost radja misao, misao radja nezadovoljstvo, nezadovoljstvo radja pobunu – piše Selimović. Američki pripovedač Džerom Dejvid Selindžer privremeno nas useljava u unutrašnji svet Holdena Kolfilda, srednjoškolskog tinejdžera sa početka pedesetih godina prošlog veka. Šta je i u čemu se sastoji Holdenova pobuna? Saznaćemo osluškujući struje svesti (što je naziv za književnu tehniku kojoj pišući ovaj roman pribegava Selindžer) dok pulsiraju njujorškim bulevarima kojima glavni junak ove priče tumara usamljen u svemiru. Seoba romansijerske proze iz salona u traperice koju je Selindžer ovim delom poveo izazvaće brojne kontroverze, baš kao i niz problematičnih ali stvarnih urbanih motiva koji su oblikovali Holdenov lik i priču.

Zbog ličnog nemara i nereda  Holden je izbačen iz Pensija, privatne škole koju je pohadjao. NJegova lična drama ne pruža dovoljno prostora za moralisanje. Holden je često deprimiran, skrhan, pomalo bezvoljan, ali retko kad očajan, malodušan i apatičan. On je pomalo nestabilna ličnost: često oduševljava svojim zapažanjima praćenim lucidnom duhovitošću, a ponekad se u njegovom karakteru naziru čudne emotivne praznine, anomalije i nedostatak porodične brige i ljubavi. NJegova sećanja na detinjstvo i preminulog mladjeg brata su jednako vedra i mračna, živa i traumatična. Za starijeg brata kaže da se prodao; oca pominje kao advokata-karijeristu, a njegova majka odaje utisak krute i snobovske ličnosti. Jedina svetla tačka jeste Holdenova mladja sestra Feba.

Učenička javnost Pensija fragmentirana je i izdeljena na šeprtljave intelektualce, frajere koji jure najbolje ribe, kretene kojih se svi kolne, katolike, buržuje, sirotinju i sve druge moguće skupine žigosane etiketama koje se provlače iz generacije u generaciju. Holden ne voli šablone, i to ne samo tinejdžerske i školske: baš zato što prezire formatiranost, on prezire svet odraslih. Holden je prek i naivan: ali, jesmo li ikada bliži istini nego u trenutku naivnosti? Naš junak je idealista, čovek iskrenih namera:  njegove metode ponekad jesu lažljive i šibicarske, ali nema sumnje u njegovu hrabrost i odlučnost. Holden ne zna šta hoće, ali zna šta neće. NJemu je dosta svega.

On mnogo pije, najčešće viski sa sodom. Često provodi vreme sa devojkama. Iako povremeno ispadne priglup, dosledan je u svom protivljenju foliranju i folirantima. Film i pozorište ga ne inspirišu. U knjigama vidi kapacitet, dosta čita. Književnost se nameće kao način za artikulaciju Holdenovog bunta. Ambijent kroz koji se kreće, u kome obitava – ulice, barovi, prostitucija – ima potrebnu dozu novine, nejasnoće, egzotike, kršenja društvenih normi. Svojim odudaranjem stvara plodno tlo i privlači buntovnog Holdena. Samo, kuda će ova avantura zaista odvesti našeg junaka?

Prirodno, moje simpatije bile su na strani Holdena. Moj um pokušavao je da razluči dve percepcije njegovog lika, dve crte njegovog karaktera. Holden je, nesumnjnivo, buntovnik. Da li je Holden buntovnik sa razlogom? Bojim se da nije. NJegov bunt nije usmeren ka stvaranju uslova za promenu – kao i kod većine tinejdžera. Visoko cenim njegov iskren i suštinski napor koji je izbijao iz svakog njegovog pokreta i pitanja – čak i onog najbanalnijeg o patkama – medjutim, taj kapacitet je izgubljen u nekoj vrsti sizifovske borbe sa samim sobom. Odbaciti ono što je stvarno, ali ne i istinito (Miljković) – a što stariji često spočitavaju kao nepriznavanje realnosti – jeste plemenito. Medjutim, pokušavajući da bude lovac u žitu Holden gubi svoj cilj i njegova pobuna se gasi. Na kraju ni sam ne zna šta on zapravo želi. NJegov avanturizam se gasi u nihilizmu, a bunt, umesto da preraste u revoluciju, ostaje na nivou mladalačke intifade, nezrelog istresanja i borbe sa frustracijama.

Ono što je trebalo da bude njegov oproštaj sa sestrom Febom doneće razrešenje Holdenove lične drame. Prizor Febine detinje radosti ga smiruje. Možda je to zapravo sjaj onog klasja detinjstva kojem preti ponor, draž koju boreći se sa neminovnim bezuspešno pokušava da zaštiti? Ova završna scena u potpunosti pacifikuje Holdena i stavlja tačku na njegovu avanturu. Ono što sledi jeste susret sa roditeljima i upis u novu školu u septembru. Ipak, dečko iz Selindžerovog pera ušao je u istoriju književnosti kao jedan od najpopularnijih i najtrajnijih književnih junaka u kome ne samo da uživaju, već njegove muke proživljavaju generacija mladih čitalaca koji u Holdenu prepoznaju vlastiti lik. Šta je to što mi možemo da naučimo iz njegovog iskustva?

Izgleda da su bune za ideale izašle iz mode. Društvom caruju najvulgarniji instinkti socijaldarvinističke pokvarenosti: ko jači tlači, veći jedu manje. Nemojmo biti kao insekti koji čitavog života gmižu u sopstvenim niskostima, nesposobni da uzlete. Budimo odvažni, makar pomalo bili drski i naivni – budimo hrabri. Čak i kada nas život pritera u ćorsokak i nemamo snage ni kapaciteta da nadjemo izlaz – budimo kao Holden, ali sa jednom razlikom: naučimo da stvari posmatramo iz ptičije, a ne iz žablje perspektive zbunjenog i neotesanog tinejdžera. Neka naš veltšmerc ne splasne u malodušnosti, ali – neka ne preraste u lutajući projektil bezrazložnog i neartikulisanog bunta. Kiš je bio upravu, samo budale su zadovoljne svojom sudbinom. Neka nezadovoljstvo bude balast za budući razvoj, neka bude treset iz koga niču nove ideje. Budemo li se time rukovodili, daleko ćemo dogurati.

Autor: Vojislav Durmanović   II-1

One thought on “Holdenova pobuna”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *