Харикло

Не заборавимо,
наградити само
онда када није међу нама,

Јер, не прија људима разговор:
Морали би пажљиво ући под
Језике.

Мајке су, верујемо, спремне
да подносе бол
и неће бити прве
са звездом у грлу,
са потковицама у очима
са ногама подвезаним језиком.

Ко не добије прописано – умире.
Ипак, живот траје после епитафа.

Могле би да нас поломе,
да нас до груди закопају,
пољупцима у рамена.

Мајке су ствар осећања.

Тек када затражимо јаче од Сунца
(да бисмо га са потиљка склонили),
поветарац ће нам загрлити чело.

Ауторка: Горица Радмиловић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *