Glasovi ambisa

Čuju se ptice.

Dok se mrtva kutija vuče po tlu,
Dok na zidu stoje slike,
Jednom kad sam nosila šta nisam htela,
Jednom posle čitanja,
Jedna u kojoj me do neba diže moj predak.

Dok se čokolada topi,
i slatko vino se greje.
Dok čekam pojavu,
sad već godinama.
Dok trule pesme posle mišljenja,
poput onih od bitnog naroda što pada u ambise.
Dok se lomi knjiga na stranicama,
koje pokušavam da ti pročitam
sad već kad ne smem da ti kažem.
Dok onda psujem sebe što ne smem.
Što drugi smeju
Što kažu pa umru.
Što ćute pa opet umru.
Dok želim novi film ili pozorišnu predstavu,
pa da umem glasa pustiti
i suptilno ti reći da znam sve o tebi.

Čuju se ptice
pa posle umru.

Autorka: Gorica Radmilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *