Filip Dimkoski: izbor iz poezije

Dolazi pesma1)

Poput vode na vrelu
što pritiska kamen,
poput vatre čiji
se podiže plamen,
dolazi pesma.
Kao moćna reka na klisuri
pesma kroz mene protiče i juri,
žuri, žuri pesma bez prekida
sve velove tajne da pokida.
Dolazi pesma.
Nikad i nikada pesma ne luta
poznaje sve znake pored puta.
Dolazi pesma.
Izvire….teče,
ona je lekovita,
nek je vekovita.
Dolazi pesma.

Božji glas2)

Fijuče vetar-lišće šušti
udaraju kišne kapi-lišće pljušti
savijaju se grane, pucketaju i zvučno se dodiruju
oglašavaju se i zrikavci-svoju glazbu sviraju.
Svaka vlat trave zna kada ljupko da zatreperi
znaju kada da cvile, a kad da urliču zveri,
kada da zapeva svaka ptica zna
zna i kada da ćuti-poj druge ptice da razazna.
Zvuci saliveni u Olimpskoj simfoniji
svemoćni su žig kosmičkoj harmoniji
nebrojeni izvori treptaja i zvuka
i još toliko brujanja i buka
u orkestru božjem savršeno znaju
kada da se oglase, a kada da utihnu i pažljivo slušaju.
Namah zanemeše svi zvuci u divljini
slavu i počast odaju najmoćnijoj-tišini.
Bespogovorno zna se:
Kada će tišina, a kada će zvuk
kada će milozvučnost, a kada će huk.
Potom se zvuci prepliću sa tišinom
kao dva večita saveznika:
baš tada će nastati božanstvena muzika.
Naučio sam dobro-kada treba ćutati,
a kada usta otvoriti,
kada moram slušati, a kada progovoriti.

Naučiću!
Da uhvatim ritam majke prirode,
da budem skladan akord njene bajne ode,
znaću kad sam glasić, kada glas, kad glasina,
obuzeće me sasvim praizvorna milina,
utopiću se opet u večitoj polifoniji
postaću još i frula božanstvenoj melodiji.

I kamen ima dušu3)

Čuje se žubor potoka kad juri kroz litice,
Čuje se u šumi gustoj i pevanje ptice,
I jezero svojim talasanjem šapuće,
Čuje se i dete što u igri skakuće.
Ali! Da li ste to čuli i saznali o tome,
Da i kamen ima dušu, da oseća i priča po svome.

Kad bi bezdušan bio kao što se čini,
Ne bi se vraćao zemlji kad je bačen ka visini,
Sačuvao bi za sebe sav sunčani bljesak,
Ne bi dao vodi da ga razmrska u sitan pesak.

Kad bi bio bezdušan, putnik na njemu ne bi smeo sesti,
Da protegne noge i s drugom se sresti,
Što pod njim trava truli ne bi li mu do toga stalo,
I predosećam kad ga sunce nemilice prži,
Kamen to oseća boli ga do srži.

Negde duboko u njemu,
Sakrila se duša, toplina, ljubav prava
Negde duboko u njemu,
Beskonačna priča o životu spava.

O kamenu mislim, pišem,
O njegovoj duši možda snevam?
Al’ ipak kad ne bi imao dušu,
Ne bih imao ja o čemu da pevam.

Filip Dimkoski je rođen u Prilepu 1995. godine, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Apsolvent je na Fakultetu za poljoprivredne nauke i hranu u Skoplju. Radio je kao novinari dopisnik nekoliko makedonskih pisanih, auditivnih i vizuelnih medija. Zastupnik je ekološkog pravca u poeziji i promoter takvog načina života kod dece, a javlja se i kao recitator i animator poezije za decu u Makedoniji, Srbiji i Bugarskoj. Osim toga, bio je voditelj i član Festivalskog odbora na Dečjem literarnom festivalu „Rakatki“, a sarađuje i sa Makedonskom dnevnom štampom „Kolibri“ pri Novoj Makedoniji, kao pisac tekstova za najmlađe. Sa mr Snežanom Aleksić Stanojlović održao je i radionicu na makedonskom jeziku učenicima koji izučavaju taj jezik u Novom Sadu. Prevodi i prepevava sa srpskog i bugarskog na makedonski jezik. Do sada je objavio sedam knjiga i to:

1. Najhranlivi zborovi od detska duša darovi (poezija i proza za decu,2010)
2. Božilak na iskonot (poezija za odrasle,2014)
3. Duga iskona (prepev „Božilak na iskonot“ na srpski jezik, 2016)
4. Dga ot drevnostta (prepev „Božilak na iskonot“ na bugarski jezik, 2016)
5. Vo gradinata ima samo ljubov (poezija za odrasle, 2018)
6. Zaedno da rasteme (poezija za decu, 2018)
7. Eko dete-čuvari na prirodata (koautorska slikovnica sa ilustratorkom Jasminom Glavinče, 2018).

Njegove pesme su prepevane na srpski, slovenački, bošnjački, hrvatski, engleski, grčki i hebrejski jezik. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja u oblasti poezije i recitovanja.

Priredio: Nikola Rausavljević

FUSNOTE:   [ + ]

1, 2. Pesma iz zbirke „Vo gradinata ima samo ljubov“; prepevao Aleksandar Dimkoski
3. Pesma iz zbirke „Duga iskona“; prepevao Aleksandar Dimkoski

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *