Džaba si živ (izbor iz poezije)

Liturgija

Da li sam uopšte došla
Na Liturgiju?
Da li sam do nje i stigla?
Ili samo stojim,
I ne pokušavam da se prepoznam
U svakoj reči koja se iz ugla
Pevnice čuje?
Jesam li uopšte razumela
To stajanje pred samom sobom
Ili se tešim fizičkim prisustvom?
Da li pokušavam da čujem
Gde se nastanilo to
Carstvo Nebesko
Koje eto, već sat vremena
Postoji u nama, ali su oči
Zaokupirale slušanje
Pored nemih ušiju,
Jer se nijednom nisam dosetila
Da biti postojan
Znači biti dat.
Celokupnost svake crkve
Nam govori da je i ovaj manastir
Arhitektonska građevina,
Ukoliko ne prihvatimo
Da je u meni
Materijalni delić crkve,
Baš onog ćoška pevnice,
A u tebi, onaj ulaz na kom mislimo
Da je jedino važno “poljubiti vrata”.

Gubitak

Apsurdni gubitak
univerzuma u svojoj glavi,
nije ništa drugo
do nezrelost poznavanja sebe.

Svetlost duše

Svetlost sopstvene krvi,
dopire samo do onih
koji čuju.
Čuju poslednji vapaj
izgubljenosti
u današnjem danas.
Jecaji sopstvene duše,
dostižu nebesku visinu,
samo do onih koji vide.
Vide mrak u poslednjem
trzaju epilepsije
bivstvovanja.

Smrtnost

Smrtnost nam je u proseku,
veća nego rođenje.
Ako računaju
večnu smrtnost
u smrt,
onda u redu.
Ako pak,
rođenje računaju u smrt,
onda smo malo pogubljeni
u brojkama.
Svaki treći član,
nestabilni kaskader
umro je.
Svaki čovek, po prirodi
ponovo je rođen.
Sa telom na mestu,
gde ste mu palili
poslednji plamen.

Eshatologija

Sahrana
ne sahranjuje život.
Već smrt.
Sahranjuje svako bivše juče,
svaki gubitak samog sebe.
Sahranjuje danas,
za nešto sutra.
Sahrana
Živi za ono što će biti,
što će biti
u gubitku svega sad,
što će biti
u nastajanju nečeg.
Tad.

Džaba si živ

Džaba si živ drugima,
Ako si sebi mrtav.
Ako si umro za sve
što dolazi,
za sve što je prošlo
i ne dolazi.
Džaba si živ onima,
koji gledaju tvoje pokrete,
jer se u njima izgube,
kad tvoji osećaji zaprete,
da u tebi živi,
samo leš.
Džaba juriš prolaznike,
da im vidiš,
bar neki osmeh,
kad ćeš u svakom,
videti nove gubitnike,
ništavne sopstvenosti.
Džaba si živ….
Džaba si živ,
ako si umro.

Autorka: Marija Veselinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *