Deskriptivni krug verbalizovanih slika

 Izbor iz zbirke poezije U pupku svemira

TAJNA

Kisele kiše sujete sprale su
i odnele erodirano poverenje.
U odronima vere još poneka
klica nade zri.
U svom klaustofobičnom umu
osećaš se kao usvojitelj
sopstvenog života
kao zlotvor svojih dana
i žrtva svojih noći.
Odaj mi tajnu kombinatorike
budućih poteza
da znam u koji ambis skačeš.

KROMANJONCI

Sunčano klatno se njiše
od istoka ka zapadu
otkotrljalo se iza šume.
Kromanjonci istrčavaju
iz svojih pećina.
Krv zgaženih malina
po vreloj suvoj zemlji
raznosili su vekovima
na svojim bosim
prljavim stopalima.
U pustinji mnoštva
tvoja senka drhti
nedorasli je gaze.

U ĆOŠKU NOVOG VEKA

Bezbrižno sedimo u pustom
ćošku novog veka i
bacamo trenutke u sećanje.
Lažna raskoš i glamur
svakidašnjice grizu.
Kolotečina prljave lokve
na samom usponu civilizacije.
Uvežbana konverzacija
imitacije emocija.
Klonirane ljuske
poganog semena
prazne, bez duha
silikoni popunjavaju.
Đubretarenje je postalo
vrlo unosan posao
u ćošku novog veka.

PRAZAN HOD

U prirodnoj repulziji servilnosti
afektivne ideje oživljavaju
kao otelotvorenje sna.
Amputirane emocije se još praćakaju
u limenom sudu.
Po lepljivim prstima ti se skuplja
prašina proteklih dana.
Prazan hod ispunjavaš
reklamama posle ručka i
punog stomaka toneš u lucidne misli.

SUDBINA

Centripetalnim silama
sudbina nas bira za
poslednji hod po žici.
U vrtlogu bezvlašća
nad sopstvenim umom
ostaješ slep kao
prvi tek rođeni mačići
čekaš da te bace u bezdan.
Star i oronuo
drevni skretničar
upravlja tvojom voljom.
Za tobom ne ostaju tragovi
otiske tvojih stopala
progutali su
gladni vetrovi
beskrajnih seoba naroda.
Od sudbine kradeš
mrvice svog vremena.

Izbor iz zbirke poezije Deskriptivni krug verbalizovanih slika

SAKRIVENI

Vetar ljuska zrelo žito
po zlatnim poljima dana.

U podnevnoj vatri Feniks
gori na plavom horizontu.

Kaplje gusti medeni sok sunca
po željama mladim.

Mi se krijemo u travi
oštrica i čička.

Senke nas traže.

CRNI KOSAC

Poljupci tvoji
vezuju mi dlanove.

U šipražju damara
rađa se toplina.

Na plećima nosiš
snagu sabljozubog tigra.

Kao crni kosac što
zrelu mesečinu kosi
ova noć je znojava i topla.

POLJE MAKA

Pege na tvom licu
kao sitan cimet
u pirinčanom mleku
svetlucaju.

U kosi ti zalutalo
pero žar ptice
po vlažnoj koži
zrnca soli trepere.

Ti i ja smo kao
mleko i voda
koral i dragulji.

U crvenom
polju maka
lice punog meseca
čuva nam stražu.

ISPOD KIŠOBRANA

Bledi proleće
u nebo tone brežuljak.

Spori dan žuri
da postane juče.
Tvoja silueta čuči
u hladu
u kvadratu senki.

Tromi koraci
po stepeništu
mera su starosti.

Opkolili te
pogledi stranaca.

Pod kišobranom
se skrivaš od sveta

NA OBALI

Lastavice rone
u duboko plavo.

Sunce seje zrake
u polju pšenice.

Prašnjave bundeve
popile su slast
u utrobi je greju.

Rečno dleto
isklesalo je obalu.

Voda grize, guta
trsku i šaš.

Trulom panju
pečurke kradu
poslednji san
kad bio je drvo.

Autorka: Sanja Raščanin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *