Дескриптивни круг вербализованих слика

 Избор из збирке поезије У пупку свемира

ТАЈНА

Киселе кише сујете спрале су
и однеле еродирано поверење.
У одронима вере још понека
клица наде зри.
У свом клаустофобичном уму
осећаш се као усвојитељ
сопственог живота
као злотвор својих дана
и жртва својих ноћи.
Одај ми тајну комбинаторике
будућих потеза
да знам у који амбис скачеш.

КРОМАЊОНЦИ

Сунчано клатно се њише
од истока ка западу
откотрљало се иза шуме.
Кромањонци истрчавају
из својих пећина.
Крв згажених малина
по врелој сувој земљи
разносили су вековима
на својим босим
прљавим стопалима.
У пустињи мноштва
твоја сенка дрхти
недорасли је газе.

У ЋОШКУ НОВОГ ВЕКА

Безбрижно седимо у пустом
ћошку новог века и
бацамо тренутке у сећање.
Лажна раскош и гламур
свакидашњице гризу.
Колотечина прљаве локве
на самом успону цивилизације.
Увежбана конверзација
имитације емоција.
Клониране љуске
поганог семена
празне, без духа
силикони попуњавају.
Ђубретарење је постало
врло уносан посао
у ћошку новог века.

ПРАЗАН ХОД

У природној репулзији сервилности
афективне идеје оживљавају
као отелотворење сна.
Ампутиране емоције се још праћакају
у лименом суду.
По лепљивим прстима ти се скупља
прашина протеклих дана.
Празан ход испуњаваш
рекламама после ручка и
пуног стомака тонеш у луцидне мисли.

СУДБИНА

Центрипеталним силама
судбина нас бира за
последњи ход по жици.
У вртлогу безвлашћа
над сопственим умом
остајеш слеп као
први тек рођени мачићи
чекаш да те баце у бездан.
Стар и оронуо
древни скретничар
управља твојом вољом.
За тобом не остају трагови
отиске твојих стопала
прогутали су
гладни ветрови
бескрајних сеоба народа.
Од судбине крадеш
мрвице свог времена.

Избор из збирке поезије Дескриптивни круг вербализованих слика

САКРИВЕНИ

Ветар љуска зрело жито
по златним пољима дана.

У подневној ватри Феникс
гори на плавом хоризонту.

Капље густи медени сок сунца
по жељама младим.

Ми се кријемо у трави
оштрица и чичка.

Сенке нас траже.

ЦРНИ КОСАЦ

Пољупци твоји
везују ми дланове.

У шипражју дамара
рађа се топлина.

На плећима носиш
снагу сабљозубог тигра.

Као црни косац што
зрелу месечину коси
ова ноћ је знојава и топла.

ПОЉЕ МАКА

Пеге на твом лицу
као ситан цимет
у пиринчаном млеку
светлуцају.

У коси ти залутало
перо жар птице
по влажној кожи
зрнца соли трепере.

Ти и ја смо као
млеко и вода
корал и драгуљи.

У црвеном
пољу мака
лице пуног месеца
чува нам стражу.

ИСПОД КИШОБРАНА

Бледи пролеће
у небо тоне брежуљак.

Спори дан жури
да постане јуче.
Твоја силуета чучи
у хладу
у квадрату сенки.

Троми кораци
по степеништу
мера су старости.

Опколили те
погледи странаца.

Под кишобраном
се скриваш од света

НА ОБАЛИ

Ластавице роне
у дубоко плаво.

Сунце сеје зраке
у пољу пшенице.

Прашњаве бундеве
попиле су сласт
у утроби је греју.

Речно длето
исклесало је обалу.

Вода гризе, гута
трску и шаш.

Трулом пању
печурке краду
последњи сан
кад био је дрво.

Ауторка: Сања Рашчанин

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *