ДА ЗНАДОХ

Да знадох рећи мајци
не рађај парче земље неродне
љубав за мене неће да се роди
камен ће пре да се оплоди
него у неком цвет за мене да се отвори

Да знадох рећи срцу
верност је реч само
уморна од језика и човека
лажљива варка то је
за злочине вео од памтивека

Да знадох рећи уснама
са обманом пољубац се сплео
са лажју се језик братимио

Да знадох рећи теби
звезде ће у очима да потамне
јер сећање је блистава светлост
што топлу језу мами
до небеса те уздигне лако
ал’ те у бездан гурне кад те омами

Да знадох рећи себи
својом руком срце сама здроби
својом сузом своју глад нахрани
не дај никад да те неко лажима пороби
својом тугом сама се сахрани
ал’ немој рећи ником
само свечано и тихо потони у тами

Ауторка: Ана Бугариновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *