Da sam pesnik, da sam Tomislav Domović

Pesma-poklon pesniku Tomislavu Domoviću

Da sam pesnik
Da sam Domović
I Tomislav
Zvao bih se čarolijom
Kad Nova godina dodje,
kao svetlost da dvorim tebe na nebu
Blesnuo bih celim sobom
Sve bih vatre iz sebe oduvao –
za jednu tvoju iskru
Za nežno a iskričavo oko tvoje
Prsti bi mi štapići bili
NJima bih ispunjavao sve tvoje igličaste želje
Otvarao bih te lagano kao poklon, odvezivao bih mašnu crvenu da odškrinem tvoju lepotu,
rasparao bih sve satene da načinim ti svileni poetski vez ljubavi
Da sam pesnik
Da sam zaljubljeni mačak Tom
u domu snova
Zvali bi me magijom
Najlepše plavo bih ti oblačio,
nebom da se zoveš
Bio bih oblak na tebi
Da sam pesnik
Osmesi tvoji iznedrili bi majušne ptiće na mom dlanu
Poleteli bi bojazno da
nauče prvi svoj let
radi moje ljubavi
Omadjijao bih te haljinom od svojih usana, na tebe je sporo navlačio,
princeza mog sna na balu da budeš
Ramena bih ti dotakao crnom čipkom od mog tkiva i pokrio ih da ne zebu
Srž bih svoju utkao u tvoje srce
Izdahe bih tvoje kroz dojke namakao
i sa njih bih gutao život
duboko u sebe,
mokar bi to život bio
Da sam pesnik
Zvala bi me čarolijom
Blesak sebe bih dao za tvoju iskru
I Nova godina kad dodje,
jedina gošća bila bi ti na mom okupanom nebu
Deca bi naša zvezdila na njemu i šaputala najlepše bajke,
kapljicama tim detinjim bi se umivala nasmejana lica
Agape bih ti darovao
Slast bismo svu pojeli
Ja sam Domović
Tomislav
Pesnik
Hoćeš li magiju?

Autorka: Milica Tasić 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *