ДА ЈЕ ПОПА ЖИВ

Да је Попа жив,

писао би песме
сличицама уместо речима.
Морао би да се ухвати у коло емотикона
како би писао песму.

Песма би тада била слика извора слике.
На пример,
уместо наслова Кост кости
биле би нацртане две кости.
Уместо Непочин-поље
нацртао би човека који не може да заспи
и поред неко поље.
Само, песник би тада морао да буде добар цртач,
јер од квалитета и јасноће цртежа
зависи да ли ћемо разумети песму.
Треба јасно нацртати слику ухваћену на извору
пре него што нам окрене леђа.
У супротном би цртао само наличје.

Па зашто би уопште цртао песме.
Боље да црта неки пејзаж или портрет,
део града или улицу.

Да је Попа жив,
другачије би нацртао Песникову мутавост.
Песнику више не би био проблем
да говори о процесу стварања.

*
Да је Попа жив,
врбе не би никад
нежне преко прага прешле.
Сунце не би никад
у сну његовом преноћило.

Попа, да је жив,
од дланова не би никад
шатор подигао.

Аутор: Душан Захаријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *