Црна дама

Црна дама

Зора буди уморно око
Ватрене зраке обасијају собу
Снове разоткривају
Подижу духове из својих постеља

Дим прве јутарње цигаре
Разбуђује чула
Подиже младо тело из кревета

Ум још у сновима бдије
Лута и вија непознату фигуру
Некако је лице фигуре увијек изван домета

Срце удара док адреналин скаче
Кроз маглу снова јури
Тек пробуђени ум

Звуци фруле јуре уз ритам срца
А црна дама стоји на прагу јаве
И поздравља ум својим хипнотичним осмијехом

Униформа традиције

Бурна ти је мисао
Испод дуге косе снови лете
Од фрула до гласова
Анђеоског хора

Бескрај шаренила носиш на себи
Униформа традиције
Ти је оклоп у свету заборава

Немирно ти је око
Што прати сваки покрет
Младог тела што у колу плеше

Срце удара испод грубих материјала
Док необуздани осмијех
Покорава све пред собом

И сваки нови корак у том плесу
Нови је дан за тебе
У бескрајном загрљају предака

Бурна ти је мисао црна дамо
Нека ти срце вечно влада
Где другима снови се сакривају
Нек ти сваки нови дан
Буде свемогућ

Аутор: Ведран Хорвацки

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *