Čovek bez senke i zlatnog preseka

ČOVEK BEZ SENKE I ZLATNOG PRESEKA

U dan
U strah
U krv
U kob

Pohrani ime i kožu.

Bez soli i korova
konca i pera

Utišaj noć.

Vidim

kako hodaš
kako se grčiš
kako strujiš

Ćutim.

Kidaju te.

Ćutim.

(Čovek bez senke i zlatnog preseka)

SAN  DVA KLOVNA

(…pod kapcima nam je bila so, kušali smo je očima)

… postojali smo kao Jedno (sa one strane)

– pupak veličine svemira

– tabani sa pečatima dosade

… kroz vatru su prošle naše vilice/ naša kolena/naše butine

… gledali smo kako junake krote dokoni bogovi kako mudraci cede svoje sokove

i prinose pehare pakosnim božicama

…smejali smo se čak i onima koji su pevali o slobodi urlikali smo ZALUD ZALUD

bednici

i lepili im perje po udovima

A ko smo bili mi?

… probudiše nas iz nekakvog kaveza pod kosti nam metnuše snove

a pod kapke so.

(…sa ove strane)

… sanjali smo na žici

na tabanima su ostali pečati dosade

Autorka: Vanja Kovačić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *