Човек без сенке и златног пресека

ЧОВЕК БЕЗ СЕНКЕ И ЗЛАТНОГ ПРЕСЕКА

У дан
У страх
У крв
У коб

Похрани име и кожу.

Без соли и корова
конца и пера

Утишај ноћ.

Видим

како ходаш
како се грчиш
како струјиш

Ћутим.

Кидају те.

Ћутим.

(Човек без сенке и златног пресека)

САН  ДВА КЛОВНА

(…под капцима нам је била со, кушали смо је очима)

… постојали смо као Једно (са оне стране)

– пупак величине свемира

– табани са печатима досаде

… кроз ватру су прошле наше вилице/ наша колена/наше бутине

… гледали смо како јунаке кроте докони богови како мудраци цеде своје сокове

и приносе пехаре пакосним божицама

…смејали смо се чак и онима који су певали о слободи урликали смо ЗАЛУД ЗАЛУД

бедници

и лепили им перје по удовима

А ко смо били ми?

… пробудише нас из некаквог кавеза под кости нам метнуше снове

а под капке со.

(…са ове стране)

… сањали смо на жици

на табанима су остали печати досаде

Ауторка: Вања Ковачић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *