Četiri igre za Dunav

prolećni rondo
u proleće
raznosi med
i mleko na trešnjinoj latici
razbraja šupljike
hleba od duše
kaže mi: ne vezuj klavir, ni vetar
ne ume bolje da puca
u proleće
kad glad počne
da raste baršun u srcu prve ruže
pa zrncima peska među prstima
i dirkama
postane tesno, dovoljno je
da sam reka, u tvojim venama razapet
u proleće

letnji rondo
u leto
prostire plave stolnjake
na kocke
i štrafte onda pusti
staklence u mišje rupe da budu samo tačke
i ribe na suvo, sve do jedne
hvataju malo sunce, jer se crni
u leto
šapne mi: ne ulazi, sad i trava ubija
jedno oko, odmara
jer podne je
i ne raste se
niti se školjki raduje
i gardošu, eto, zvono zamuckuje
u leto

jesenji rondo
u jesen
kad kesteni svlače
rublje on skida
žute i crvene
mrlje od karmina, pa ih pušta
među pošten svet na obali
da se nađu, goli i bez stida
u jesen
zna da mi kaže: pokupi mrve, razmakni
stolove, trebaće
jer zima ide, nastupaju grdne
i alave magle
vidim sve same lopove, sunca zvezda meseca,
hajde, pozovi u pomoć košave
u jesen

zimski rondo
u zimu
kad nestaju redom cvrkuti
i sve se smanji
šćućuri
on ledom bi javno
da prozbori, kao nekada
crveni neptuni
u zimu
on mi tajno šapuće: daj da me neko odveže
jer ja sam onaj koji teče
i obećava
izlaz iz depre i monotonije
belog, a što bi da pukne nizvodno ako može
i trajno
u zimu

Autorka: Jagoda Nikačević
Naslovna: Krasimir Kolev, Sunce iznad Dunava

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *