Čekajući brodove koji možda nikada neće doći

Nestade ga

… za Radomira …

I nestade ga
u titraju sunčeve niti
u drhtaju klonulih trava.
U obrisima
laka koraka
skrivajući se nevešto.

Odmota se nevidljivo klupko
požutela fotografija
čoveka koga ne beše
ni ova kuća
ni avlija
proklete njive
prezrelo voće
ispucala zemlja.

Laka koraka
nevešto
svega željan
oronuli ratnik
ratujući tuđe bitke…
Pobednik i jedina žrtva
sopstvenog rata.

Crna jedra

On stoji zagledan u okean
čekajući brodove koji možda nikada neće doći.
Prikovan je za parče obale
silnik i krvnik.
Samo on zna
kako je lako biti zver,
a kako teško biti čovek.
Izdajnik i bednik.
Tražeći trag na horizontu.
Rat još nije gotov
njegov rat
iz kojeg neće izaći živ.
Otpadnik i odmetnik.
Jedini način
njegov način.
Slobodi
krvi
treba.
Krvi
Krvi

Autorka: Ceca Stanković Avakumović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *