Бубе и дочек

Ушао је у препуну салу и чекао њу да дође. Био му је први састанак и осећао се напето. Шта ако не дође? Шта ако је одустала од свега? Ипак је није толико дуго познавао, ту Ану из суседне улице? Знао је добро да је добио животну шансу, ако јој се сад не свиди, неће никад! Погледао се у огледало које је висило на зиду, сако му је изгледао мало преширок, сиве боје. Извадио је чешаљ из унутрашњег џепа и провукао га кроз масну косу. О Боже, колико је људи дошло. Шта ако га посрами пред свима? Гледао је ка улазним вратима али од Ане није било ни трага ни гласа. Зар касни? Можад стварно неће доћи? Ух, та нервоза!

На грамофону је свирала нека плоча чувених „Буба“, велики бенд из Британије. Сви су играли у опуштеној атмосфери. Ипак је ово био дочек Нове године, чекала се та фамозна 1966-а. Јефтино пиће се точило на све стране, али опет, умерено. Није се претеривало. Све је било готово ту, плус та узаврела атмосфера дочека.

– Хајде играј мало са нама. – рече Соња, плавокоса девојка која је уживала у добром ритму музике.

– Не могу, хвала, мало сам нервозан. – одговори Марко.

– Ма доћи ће она, не брини. Само се опусти. – добаци Алекса, Соњин новопечени момак који је све време испијао неко пиће.

– Да, доћи ће. – рече Марко готово безвољно, гледајући у под.

 Нови људи су долазили, поздрављајући се са свима. Али Ане још није било! Време је брзо пролазило за све срећне људе, тачније, скоро за све сем Марка. Он је био потиштен, чак му се ишло кући. Није желео да окуси ни гутљај пића, надао се да ће Ана наићи сваког часа. Није хтео да га затекне пијаног.

Поноћ је лагано пристизала, све је било спремно за славље. Људи су играли све опуштеније, препуштајући се чарима славља. Марко је стајао у ћошку и пиљио у врата, чекајући. Ана је каснила читавих сат времена! На грамофону се зачула чувена песма од Буба, „Twist and Shout“, која је била апсолутни хит! Одбројавање је могло почети!

– 10, 9, 8, 7… – зачуло се са свих страна.

– Марко, ево иде Ана! – зачу се Соњин глас на шта се Марко трже. Брзо се упсравио и погледао ка вратима кроз које је пролазила најлепша црнокоса девојка коју је он икада видео, и то у црвенкастоцрној хаљини. Изгледала је божанствено, готово савршено!

– СРЕЋНА НОВА ГОДИНА! – повикаше сви у глас и запеваше!

– Па хајде већ једном, приђи јој! – изусти Соња и дрмну га по руци. Климнуо је главом и кренуо ка њој. Време је стало! Корачао је лагано и сталожено али ипак са дозом страха. Знао је да је сада највећи тренутак у његовом животу. Или ће се вечерас вратити кући као победник или као поражени! Све је сад било на коцки. За то време, Ана га је угледала и застала на трен, као да чека да јој он први приђе. Била је напета, али јој је осмех са лица давао другачији утисак.

– Здраво Ана! – рече нервозно – Срећна ти Нова година!

– Срећна и теби, Марко. – насмејала се и пољубила га у образ.

– Ја, овај… мислио сам да нећеш доћи… – једва проговори.

– Извини што си ме толико чекао, морала сам да се уверим да је све спремно. Хоћемо ли?

– Наравно. – насмеја се и узе је за руку.

– Хеј, па где ћете ви, зар не остајете? – рекоше Соња и Алекса готово у глас.

– Можда се будемо касније вратили, ја и Марко тренутно имамо нека посла. – изусти Ана готово усхићено.

– А је л’? Онда да не кваримо. Чућемо се и срећна вам Нова! – рече Соња поздрављајући се. Након што су изашли из просторије, Ана и Марко засташе на трен, на самом улазу.

– Значи одушевићеш се, набавила сам онај албум „Буба“ који нам недостаје. Сад реци да нисам свемогућа? – рече смешећи се, док га је гледала право у очи.

– Нисам ни сумњао у тебе, једва чекам да га преслушамо. Хајдемо. – пољубивши је, кренуше даље. Сав тај разговор је начуо и старији човек који је стајао десно од њих, наслоњен на врата просторије, где се одигравала игранка, све време пушећи неку јефтину цигарету.

– Ха, још једни залуђеници за плочама! Какав је ово дочек, нигде ’армонике? Пих, то ти је данашња младеж! – тихо рече да га нико не чује, увлачивши дим цигарете, после које је поново ушао у просторију где су се пуштале плоче!

Аутор: Ђорђе Грмуша

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *