Beskraj pod čeonom kupolom

Aurora borealis
 
Oduvek budna
Lutam
Kroz imaginarne susrete
Pod čeonom kupolom

Gde si se skrio
Na nebeskom svodu
Da te nikad ne pronađem
Da te zaboravim
Pre nego što sam te upoznala
Čitavu večnost ranije

Polarna svetlost
Zvuči
Kao staklene perle
Prosute po mermernom pločniku

Tišina
Sija
Kao najlepša uspomena
Kao sudar naših reči
Skrivenih čežnji
I snova

Mauzolej misli
Niti vremena
Čari zaborava
I ponovnog rađanja

Magična tama
U nama
Stvarnost još nedosanjana

Dodirni daljine
Skupi ih u oku
Dok se aurora prelama
Iz tvojih zenica

Da te ponovo sretnem
Pre nego prvi put
Izdaleka sanjam
Oblak zvezdane prašine

Kaleidoskop semantike
Trune u nama
Oslobodi ga
Da se razbije
U večnost

Put do zvezda za 80 reinkarnacija

Probudićemo se u neko vreme
Nedosanjano
Neizmišljeno
Kao u magnovenju
Sa rukama visoko iznad glave
I podignutim roletnama
Na očnim kapcima
I otključanom kapijom uma
Tog strogog čuvara misli lutalica
Koje jurcaju u sunovrat niz liticu

Nema nigde ograde – pomisliš
Dok hitaš dalje stazom nerazuma
Kao da ti se nešto odšrafilo
Kao da nikad nije ni bilo pritegnuto
A ustezali smo se i prenemagali
Od trena kada smo izašli iz majčine utrobe
Onako modri, sluzavi i krvavi
Kakvi smo ustvari
Kakvi ćemo zauvek biti
Ispod ovih maski
Potpuno sraslih sa telom

Skinuću sa sebe te okove
Strugaću ih mesecima
Strugati godinama
Sve dok ponovo ne pronađem
Ono izgubljeno musavo dete
Koje čuči u dvorištu
Do poslednjeg atoma tužno
Zbog strašne sudbine jednog ptičeta

Kako smo zaboravili sve to?
Kako smo se usudili da pomislimo
Da smo veći od toga
Da smo hrabriji i snažniji
Od tog uplakanog deteta
Koje svojim suzama
Okajava grehe
Čitavog čovečanstva
Od prapostanja
U nedogled

Linije se nižu u nepovrat
Jednom će se sustići
Jednom će se susresti
U tački oprosta
I tada će sve drugo biti nevažno
Tada ćemo spoznati
Da nismo izgubljeni
Da je vredelo
Da su naša rošava pluća
Udisala zvezdanu prašinu

Akrilik u predvečerje

U suton
Kad izliju se boje
Ovo nebo iznad nas
Ima odsjaj večnosti

Pod istim svodom
Kličemo
Klizimo
I uzdišemo

Tako smo mali

Reči
Velike reči
Na postamentu
Beli mermer
Hladan i čaroban

Sivilo
I akrilik
U večitom dvoboju
Ko će prvi pasti?
Štafelaj visi u međuprostoru

Pečat jednog vremena
Slike zauvek urezane
U sećanje
U mladost
U krvotok

Pitanja
Bez odgovora
Neizdrž
Neprolaz
Bezizlaz

Paukova mreža
Tanka i krhka
I u njoj dve anime
Uhvaćene u klopku

U suton
Kad izliju se boje
Pod istom nebeskom kapom
Stojimo

Prapočetak

Tamo visoko
Gde smo se sreli
I zavoleli
Kad pogledaš dole
Šta vidiš
Ponor
Ili more bez dna
Šta ako skočim
Slobodan pad
U neuhvat
U neshvat
U prapočetak
Šta ako poletim
Nebu pod oblake
Tamo visoko
Gde je sve počelo

Prasvitanje

Sviće
Uvek budna
Čekam
Da sliješ mi u krvotok
Poslednji krik slobode

A ti ne dolaziš
Da se reči sažmu
U suvisle mozaike
Što ih stvara razuma trag

Tiho stojiš
Nem
Poslednji od svih večnosti
Dalek kao vrhovi Himalaja
Do kojih nikad neću stići

Moja te mladost doziva
Da te nikad ne dodirne
Da u trenu iščezneš
Kao prve pahulje

Ostani
Bled
Kao mesečeva senka
Daleko od očiju jave
Da te nikada
Zora ne ugleda
Dok u noći
Pred svitanje
Vapim
Za tvojim rebrom

Autorka: Milica Šećerov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *