Шарена гомила људи

АВЛИЈА

у авлији која се стално пуни и празни
живи огромна гомила шарена
људи са извитопереним нагонима
који проговарају кроз своја (не)дела.

у авлији се Исток не види од папака
опојних летача, кафанских разбијача
занесених дрских манијака
коцкара, уцењивача, крупних варалица
који нам стално намећу рокове
и курви које њишу своје бокове

тужну слику Запада што авлију краси
улепшавају српски бедни сиромаси
забринути у страху држе се по страни
звекећу својим тешким оковима
заглављени у трњу и канџама власти

БАЛВАН

Вуку ме путем који се зове круг
Гризем ваздух облаке качим за зуб
Очи ми меке скривају тврди капци
Испод коже ми станују мравињаци.

Балван сам посечен без наде
Kоји се пита где су путеви чисти
И жуди за људском руком меком
Зеленом реком и током бистрим.

И већ слеп ничег се не бојим
Ја балван
У затвореном кругу
Чекам чекам да се спустим
Низ зелену реку
Да мала част ми буде
Да одплутам на праг родне груде.

Ал знао сам знао
Да без наде кружим
Да ме чека судњи дан
И да ће ме људски шљам
Претворити у трули пањ.

И тако слеп и уморан питам се
Зашто сам још увек горд као
Храст и чему ово путовање
Kад су ми на почетку
Посекли корење и гране.

БОЗИЈАДА

Свануло је јутро изнад градског трга
Ненаспаван и уморан дочекао сам дан
Kожа ме сврби није ваљда шуга
О зашто све ово није само сан.

Плата није легла а ни путни трошак
Наслоњен на банку држим се за ћошак
Где да кренем сада паника ме хвата
У госте ми долази судски тата-мата.

Окренем се лево окренем се десно
Ђаво шалу однео свуда ми је тесно
Најбоље ће бити да се мање мучим
У кафани првој две три да наручим

Па да натенане још мало размислим
И уз чашу бозе главу да разбистрим.

МАРТОВЦИ

једног мартовског дана
нека друга сила је
опколила народ са свих страна

лица са маскама под оружјем и
дресираним псима што чуче
чекали су знак да разбију народне обруче.

на тераси говорнице народ су храбрили
данас се морамо пробити на врх
подићи у висине
народе треси дрво тираније.

испод терасе позоришта
као у казану је кључало
улазио им је бели дим
у закрвављене очи
ликови замућени тамна лица
руке укрштене пред очима
чули су се крици и јауци
хиљаде несрећника.

кошава је тог мартовског дана
нанела отровне гасове срама
спаљиване су заставе
као вештице на ломачи
плачи србијо плачи.

МРАЧНИ ПУТЕВИ

Тама глува увек будна
Kао људска злоба
Снене куће гради
Мрачне путеве прави
Жели сваког човека за роба
У окове тихо да стави

А човек сања и не слути
Већ отворена врата неба
И облак неми црни и бели који
Стоји пред сваком мрвицом
Његовог хлеба.

Улицу буде врапци
Над буђавим хлебом
Се буде облаци
И над њим и над птицама
Узалуд гладни кљуцају.

* * *

Не љубим свет ни све што је у њему
Телесну похоту, похоту очију
Гордост живота што светом гази
Те три саблазни које руше вољу Божију.

Неправде, силе, падајте
Нећу да љубим вашу свилену хаљину
Слепог, губавог, грбавог, полуделог –
Болесног ми дајте
Да осетим блиског сродника
Његове дроњке и близину.

Ноћне тмине преобразите се
Христом – Тројством љубави
Да старо прође и ново настане
Да се гвожђе претвори у сафир плави
И брдо људске нечистоће у бездану нестане.

Ауторка: Зорица Бабурски

4 thoughts on “Шарена гомила људи”

  1. Zahvaljujem se gospodinu Anđelku Zablaćanskom, našem srpskom pesniku, na sugestijama I podršci.
    Hvala.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *