Razgovor sa Rasinom

Kroz noć ‘ladnu Rasina zahukala,
Tužnu pesmu mene otkukala
Crna voda kroz šumarak modri,
Zakićen srebrom što ga Mesec rodi.

Kuka voda jezikom krkljavim,
Što ga ne znam, al’ to zaboravim;
Kuka voda, a mene još teže,
Mene ljudska muka mesom veže.

„Oj vodo, oj ti mračna Rasino,
Što se crniš ki da si vino
Od ponoćnog ‘ladnog ogrtača;
Da si čovek, da l’ bi bila jača?“

„Da si čovek, vodurino drevna,
Da l’ bi i ti bila na svet gnevna?
Da l’ bi bila ki ja, vodo, slaba“;
Velim vode, a znam da velim džaba.

„Vodo ‘ladna, što hrliš Kruševcu,
Vidiš li ji, tvoji’ obala decu?
‘El vidiš njina mračna srca;
Zar to ugalj u grudima im kuca?“

„Poglej, vodo, i opazi njin mrak
Što zna da guši, silovit, jak.
Reko silna, prastara devojko,
Poglej i nju kroz vodeno oko!“

„Poglej muku moju, sveta Rasino
I sažali se, grdna vodurino!
Sav život mi čovek napakosti,
Od detinjstva, pa preko mladosti.“

„Žalcem Ada gnevno bi’ izboden
I sad kukam tebe, drume voden!
Kukam, a ti ned’ da se obratiš;
Moje muke ne možeš da s’vatiš.“

Sačeka’mo tad Zvezda da ogreje,
A reka žubori ki da mi se smeje.
I vrbaci smej mi prošuškaše.
Drznuše se; a koga da se plaše?

„Ćuti vodo“, velim ki pijan,
„Ćuti vodo, ne videla dan!
Malo mi je moje crne muke,
A ti još ismevaš mi jauke!“

A voda ned’ da se primiri;
Žubore joj raskalašni viri,
Pa sve kamen po dnu obrću.
Na obale blatnjave nasrću.

Uzdiže se moj glas do visina:
„Koja si reka – Aheron il’ Rasina?!
Zar ti bolom, prokletinjo, tečeš;
Zar smejem me ki sabljom sečeš?!“

Autor: Nikola Ilić 

One thought on “Razgovor sa Rasinom”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *