Ноћи

Рече баш Петер Хандке
Како нас проблеми покрећу
Сад су ми у глави речи:
Смицалице, чаробнице, бојалице
Зашто? Желим наћи пут да схватим
Али одустајем.
Увек.
Лако.
Путем речи ићи увек је опасно…
Наиђем на пите старе и порушене кокошињце
На неке нестале људе, на свице и на свињце
Како нас проблеми покрећу?
Као што Сизифа покрећу?
Путем речи ићи увек је опасно…
Кад за вазда грумен падне на груи
као грудва, која громко удара!
И сећања ми шара, варљиве субјекте меша,
смешта у реченице
Прави смеше лудила и до бола смешне.
Хајде, хајде са нама у бој!
Ти се плашиш као и ја, али ‘ајде!
Ти се бој, бој, заувек се бој!
Како нас проблеми покрећу?
Као жице, које нас убадају у прса?
Због тога прснем као балон, који је некад био гњецав,
у који зарије се прст
Страх на улицама тера нас унутра
Страх у кућној тамници тера нас још дубље,
Док не савијемо главе онако скроз доле
И ускочимо себи у стомак.
Проблем је тако лепа реч.
Путем речи ићи увек је опасно…

Ауторка: Уна Мартиновић

One thought on “Ноћи”

Leave a Reply to Aleksandra Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *