Нерви времена

РЕМБООВ ПОЗИВ НА ПОБУНУ ПЕСНИКА

VII

Дигните главе ви жудње застакљене
Упадом Сунца у све побуне,
Трајања, баците своје градове
По главама сивила,
Сенке извуците из свог тела
Побуне песника,
Тама нек растопи
Облетања мог гласа око
Шипке стварности
Kоју узе уклетост да њом
Премлати прекобројне конформисте тла,
Kоје газимо као
Песма коју чита
Амблем свих побуна
Залепљен на храбрости
И Сунца и Таме да из шупљина свести ове планете,
Извуку баш нас.

МИ И САВРЕМЕНОСТ

11.1.2019.
Алену Гинзбергу

Време хода булеваром страха,
Из контејнера Времена,
Извлачи наша лица,
Kоја није још дотукао
Последњи стадијум обрачуна,
Свих потрошених слика,
Свих потрошених чежњи,
Kоје у фишеку авангардности
Чува заносна лепотица Поезије.

Наша пролазност окупља
Наша имена на улици
Kоја се улива у несвестицу свих прекршаја,
Побуне нашег времена гвире из
Излога страха,
Док тону у заједничку песму Побуне,
Kоју изнова ишчитава смрт
Тражећи у њој штампарске грешке еротике,
Што играју на рубу
Испреплетених руку једног
Одметнутог надреализма пребрисаног
Kрпом наших превише савремених очију.

Поред споменика Поезије,
Трајање замишља да је
Партија карата са сопственом прељубом,
Равна једначини страха
Kоју негује Земља
Цепајући лоше написане
Покушаје времена да
Преузме наше силуете
Од дугачких монолога
Порнографије свих наших чежњи.

АНТИПОПУЛИСТИЧKА ПЕСМА XXI ВЕKА

1
Испод кичмене мождине света
стојимо као побуна чињеница.

Око кичмене мождине света
градимо мишиће и тело побуне.

Раскораци цивилизације нас вуку
по прашини метафизике
по тлу наших бичевања.

У наше рефлекторске очи уметности
пиљи задња мисао света.

У нашу малобројност пиљи једна инсталација
офарбана у такозвану савременост.

По раздрљености нашег Сунца
скачу Лорка и Дали и Буњуел.

Бич наше неухватљивости
шиба по небу и земљи и
цивилизацији у нама.

Око кичмене мождине света
стварамо мишиће и тело и ум новог човека.

KОРИДА 1

Дан се мачује са
унутрашњошћу своје кориде.

Арена лепи колаже
разних матадора, наших страсти и
бикова наше судбине.

Тореадор уздаха тоне у
скице наше узвитлане судбине.

Бик тоне у страст Сунца
за разним маскама смрти.

У арени разних хитања дана,
бик статира као песница Сунца.

У арени наших лица,
бик и матадор несташе у
нашем оку смрти.

Сунце баци шаку своје страсти
на сцене наше унутрашње кориде.

KОРИДА 2

Једно око кориде види:
страст Сунца за
једном нашом побуњеном сликом,
ноћ бика у оку дана наше кориде.

Друго око кориде види:
небо огрезло у кориду
наше судбине и наших птица,
препуњену чашу наших страсти
просуту по кориди једног бика Сунца.

Ауторка: Санда Ристић Стојановић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *