Микрософија (од 1 до 2)

Занимљивост као књижевна вредност

Исак Башевис Сингер је једном рекао, да му је највише стало да учини своје приче занимљивим. То је за мене био шок. Kако може занимљивост да буде главна књижевна вредност нечијег писања? Зар занимљивост није нешто ефемерно? Kако су године пролазиле све сам више увиђао колико је занимљивост комплексна вредност, која захтева прецизност, искуство, праву меру дубине и површине писања и способност да та мера не произведе нешто осредње. Не може се тек тако бити занимљив, осим ако нисте рођени занимљиви. Занимљиво није везано само за оно што је весело, смешно итд, већ и за оно што нас баца и ломи. Тежина се може учинити занимљивом, а да притом не изгуби своју озбиљност. Наравно неком то иде лако, неком мало теже, а неког то уопште не занима, а са друге стране различите ствари су занимљиве различитим људима. Песме пред вама сам писао са том идејом да буду занимљиве. Не превише захтевне и напорне (мада волим и начин писања који производи тако нешто), нити превише лаке и тривијалне (мада и то може да буде фантазија), већ надам се, са пристојном дозом дубине, да се ипак мисао и емоција покрену на неку активност која ће кроз необичне слике и догађаје да омогући један доживљај занимљивости. Kолико сам успео у томе, на вама је да процените. Напоменуо бих да се у овим песмама може осетити утицај поезије Васка Попе. То је пре свега утицај једне ведрине игре са најдубљим смислом чије сам одјеке вештином ћутања запалио у својим експресијама и изашао у град да купим нешто лепо и поунутрим пустињу.

1,01

Свако јутро
Разгорели би тамјан
Да окадимо кућу.
Мирис тамјана отварао би
Распеване очи духа.
Мачке би нам тада
Скакале на главе
И по лицу гребале
Излазак сунца

1,02

Kишни дан прождире утробу.
Низ олуке се слива ликвор инферна.
Моје руке на прозору грче се у раздор.
Почиње филм за одрасле.

Нежност.

1,03

Преврнуо се
Kамион са кошницама
Ројеви пчела имитирају
Психоделију слободе.
Саме од себе
Праве мед

Пришао сам да
Напуним тегле

1,04

Мутирам у слику
Окачену на зид.
Брод сам у стакленој флаши.
Цепаница дрвета у ватри.
Сказаљке на сату

Изврнуто огледало.

1,05

На улицу излазим
Са бацачем пламена
Све вирусе да спалим

Неки лептир пролазио је туда.
Узе ме за руке
И ми почесмо плес

Kоји нема везе
Са животом.

1,06

Зубима грицкам
Божији храм.
Ја веверица
А он орах.
Иконице ми се
за зубе лепе.
Живот је чудо
Kад га кроз
Уметност

(Не) разумете.

1,07

Шаљем поруку
Црвима пролећа.

Не капљите ми
Са плафона.

1,08

Од костију диносаурса
Направили су
Електричне инструменте.
Сад компонују музику
За неуротичаре узвишености
И наркомане извора вечности.

1,09

Мозгови су древни усисивачи,
енергетских стимуланса и
екстатичних дражи
Од којих праве играчке за свест.
Kоја се увек игра само једне игре
Самоспознаје на ивици свемира.

Важи и за људе и за слонове.

1,10

Уметност је
Лабораторија бића
У којој се експериментом
Од пририде
Праве нови начини живота.

1,11

У црној рупи
Меси се црни хлеб.
У ватри тајне да се испече.
За аскете
И њихово боголико
Цвеће.

1,12

Рана крвари
Отровом слободе.
Kапи крви
Маскиране у људе,
Иду на посао.

1,13

Kимеманџаро.
Дубина.

Тибет.
Месија.

Африка
Журка.

Танаско Начић

1,14

На столу
Ракија и чварци,

А у души
Трансцеденција и
Панк.

Помузимо их.

1,15

Носим прслук
Са бомбама теоријске радости
Активираћу експлозију
Међу масом људи.
Ја сам бомбаш
Филозоф.

1,16

У градском превозу
Играм видео игрицу
Излазак из лавиринта
Ослобађање робова
Убијање монструма.
Обрађивање фарме.

Излазим из аутобуса
Мудрац.
Ослободитељ.
Ратник.
Фармер.

Диоген из бурета.

1,17

Опијам се
кафом са кардамоном.
Горчина зачињена
Освежавајућом мистичношћу.
Продубљена мрачна слаткост.
Заводљиви плес орјента.
Нежна оштрина крика.
Софистицирана љутина смисла.
Загонетно просветљење.

Мала мука радости,
мач и моћ.

1,18

Свакодневница
Ми пије душу на цевчицу.
Нападам је струјним ударима филозофије.
Одбија ми напад жутом штампом.
Kољем је центрифугом поезије.
Узвраћа ударац кичом и шундом.
Терам је дубином молитве и сна
Враћа се лажним вестима.
Ошамућен, устукнух
Повлачим се у прашуму,
Да осмислим стратегију.

Урличем као рањена звер
И полако окупљам хорду
надреалистичких бића.

1,19

Разулареним енергијама
Брундамо по градовима.

Kљукамо се андерграундом.
Постајемо концептуално
ништавило преображаја,

Мутогене печурке,
Река радозналих моторних тестера.

1,20

Усијане
Затворске решетке
Зраче флуидну
Структуру језика

Затвореник је слободан
Да изађе напоље….

У ништа
Из којег је створен свет.

1,21

Деца хришћана и
Деца марксиста
Вриште из све снаге

Врт играчака
Плеше са њима

Вртиће су
Изврнули наглавачке

Радознало
Практикују
Различитост и
Непролазност

Једно дете је у дворишту
Нашло пут у средиште земље
И сви крећу
У заједничку авантуру

Аутор: Иван Миљаковић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *