Како је Жозе постао врапче

Јутро. У дворишту под трешњом читам Сарамага и пијем чај од матичњака. Крај свађе у књизи око једне барке, између краља и читавог краљевства, био је само увод у свађу која је управо почела да се дешава у крошњи нада мном. Како су се само жучно свађали врапци: цврк цврк па цврк цврк цврк цврк па цврк цврк цврк цврк цврк цврк. Аудио запис као доказ. Цврк цврк па цврк. Уместо перја, латице су почеле да падају са грана. Прштало је. Баш је прштало. Беле латице као снег преко Сарамагових реченица, преко описа свађе у причи, свуд око мене. Можда су се птичице покошкале око неке барке. Можда је управо ова стабљика у нашем дворишту њихова барка. Не знам. Али шта ће птицама барке, питао сам се, мада, сигуран сам, знају понешто о Потопу. Шта ће птицама барке када имају крила и хектаре и хектаре плавог неба.

За тренутак сам се осетио као син Ламеха, као Ноје, у љуљашци, у дворишту, под трешњом у пуном цвату, oнда за тренутак као пољско страшило. И на крају сам помислио: можда се једноставно Жозе након смрти претворио у врапче. И ослушкује, паралелно, Приче с овог и с оног света.

Мина Миладиновић – КокоДаш
Мина Миладиновић – КокоДаш
Аутор: Стефан Тићми
Фотографије: Мина Миладиновић – КокоДаш

One thought on “Како је Жозе постао врапче”

  1. Poštovani gospodine Tićmi,

    u velikoj ste opasnosti da postanete moj omiljeni pisac. Možda ću uspeti da vam oslobodim malo mesta pored Andrića, na polici već jesam.

    Vaša čitateljka,
    Aleksandra Đorđević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *