Графомански снови

Графомански снови

Мој сан је једном био улепшан
потрагом за чврстим обликом
реченицом што затвара постојање
осим тога
растали смо се Соплицом 1)
а ипак напајали нашим видним ишчезавањем
снимљеним
на милиметарској траци што криво боји
и изобличава кожу у црвено

Крик је скичао под лобањом
Читав мрак је лајао
деформацијом једног обичног човека
Партија је тада прописала да је Он
у својој пропаганди остао сам
Додирнувши Аними образ руком
он је нестао

Алузија је тада
била виша посвећеност Уметности
заједничка беда као милост
тоталитарне државе
Ишчезава наш двозначни анимализам
двоје људи
То је почетак друштва
према налогу
Велике ентропије

Мој живот
котлет од беланчевина и космичке прашине
тада нечујно испашта
уз шаку фосфора гробљанске земље
Сакрива се од себе и приватног Свемира
Мој завршетак света
пузи крај кревета
чист папир
нитроглицерин савременог писца
прашак за смиривање оболеле Индивидуе
Напољу исти досадни колектив уједначених облака

Неки Виши императив
или
закон пренасељене земљине кугле
Инстинкт
нама
космичким крхотинама
налаже да вековима вичемо
кроз безвездани простор

Ја сам пропала еволуција појединца
коју називају судбином
Ја сам један од вас
Ја сам савршени аноним хомо сапиенса

Рак једне бесмислене традиције
живот у некој врсти симулације делања
умирућа поезија
постељица
анемичног
Надахнућа

Majid Mohammadkhah

Проповед зигота

Некада бисмо лажирали своју смрт
да би било више места у свету
и ковчегу
За остатке наших Историја
и оца
који је опет негде прилегао
док опоравља Земљу

Срећни ипак бејасмо
Распадање неслућених размера
почиње још у утерусу
Уместо руке

Animo

стављам ти пијавицу
јер нагриза слепоочницу
и суштину
што пулсира
испод оргија наших тела

Услед симбиозе
Злог и Не-Доброг

Matka Ziemia остаје немоћна
пред проблемом
Окрутности света
и презасићености
симетријом

Свеопшта скученост
изједа плаценту
алхемијом телâ
и криком Новорођеног
зарад још једног
Заборава

Супстанца твори
новог Паразита

Ave
Pater Familias
Pater Mundi
Pater Mortis

Majid Mohammadkhah

В.

Ја сам био Ектоплазма разрушеног силованог града
бочно исклизнуће промашене Цивилизације
велико Не осуђено на Антисвет
Ипак
то нисам ја то није мој поражени град
Туђе честице и оболеле кости извучене из кревета

Не претварај се да спаваш, почиње фаза апстраховања
Не-бића
Не-времена
Не-града
Кроз пукотину Простора саздано је клупко
испреплетених удова
Туђих честица и некрозних костију извучених из кревета

Склепани крстови наслућују сећања
изневерених поколења
Неурони пулсирају преоптерећени
наказном концентрацијом агоније која нагриза мисао
сан и дечију невиност
што на улици продаје делиће себе
да поткрепи свеопшу Бесмисленост

Пољубила си ме на прагу рачунајући на кораке
подржала лет не знајући да улица носи пад
Некролог једног изгаженог града
и наших срца заједно пулсирајућих
носио сам на длану када су ме нашли
тако смо заједно
пали поносно тихо

Ауторка: Ана Секулић

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Врста пољске вотке (прим. ауторке

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *