Воланд у човеку и човек у Воланду

Москва, ноћ, балкон. На балкону професор Воланд, кнез Таме, и Јешуа Ха-Ноцри, Исус лично.

Која је заправо њихова разлика и да ли икаква разлика постоји међу њима?

Обе личности деле истог оца, Бога. Дакле, обојица су Божији синови, а једина разлика и корен свега јесте очева љубав према њима. Воланд, Ђаво, ту љубав је искусио, али делом слободне воље је и изгубио. А са друге стране, Јешуа Ха-Ноцри није окусио недостатак те љубави.

Оба ова лика се ломе и налазе у Човеку који је такође креација Бога, али креација ниже врсте, недостојна да окуси „Божанску истину“.

Воланда се Човек одавно плаши док код Јешуе проналази уточиште. Али Човек се никада није ни запитао да ли је то исправан пут и да ли је једини. Реч је одлучила да тако и остане. Мртва реч у књизи која проповеда шта треба, а шта не чинити.

На истом оном балкону, Јешуа доносу Божју одлуку о помиловању. Овде, та одлука није од великог значаја. Овде је од значаја зашто се та одлука и испоштовала.

Зашто је Воланд поступио по наређењу свог оца када је и сам прогнан од стране истог?

Зато што је првенствено правичан. И ако узмемо у обзир појам Бога коме се приписује добро и врлине, онда је правичност она коју је Воланд наследио. И уистину, професор Воланд ни у једном делу романа Мајстор и Маргарита  Михаила Булгакова није показао да је зао. Нити је једно једино зло дело починио. Он је у Москву дошао само како би видео да ли се Човек променио. На неприметну жалост људи, у њима нема ништа више морала него што је некада било. Или боље рећи мање него икад?

Професор Воланд није „људски Ђаво“. Није биће које врши зло или тера људе да почине исти. Он је посматрач и судија. Посматра људе за себе и о њима доноси лични суд, али поново – за себе.

Ако лик Ђавола пољудимо и њега сагледамо само са социолошке стране, он је несхваћено дете коме је, људски, потребна слобода и слободна воља. Отац га је казнио, а пошто је његов отац, узећемо у овом случају, неко са угледом, онда су Воланда, заједно са његовим оцем, и други људи осудили. Од толиког притиска, свако би постао зао, али и таква нарав би се случајно појавила и преузела све остало.

Насупрот Воланду, јавља се лик Јешуе, оличење доброг и послушног сина. Наследник очевих врлина и онај који ће спасити Човека. Безгрешан човек.

Да ли треба судити Воланду када би био човек? Да ли треба судити Јешуи због његове доброте?

Међу људима, морал не одреди један човек, одређују га више људи. А можда не небу ни не постоји овај појам. Њега одређује Бог.

И не, ово није одбрана Воланда, ово је саосећање.

На почетку је постављено питање о сличностима и разлике. Оне постоје само у Човеку.

Аутор: Јован Ђорђевић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *