Zavodeći Šagane

Šagane je pesma Sergeja Jesenjina. Pripada ciklusu Persijski motivi, u kojem su i pesme: Ne pitaj me o Bosforu više, Kažeš, znao je Saadi, Ruke drage, Menjajući rublju za tumane, i druge. Nije poznato ko je tačno Šagane — da li je stvarna osoba (postoje podaci da je u pitanju ime jedne učiteljice) ili je neobavezno izabrano tipsko ime za devojku iz tog podneblja, koja predstavlja tip ondašnje lepotice (Jesenjin je bio na Bliskom istoku).

Mora da se radi o lepotici, za takve je ovaj pesnik pisao. Ova „daragaja” mu se uvukla pod kožu, želi da se menja zbog nje, dopušta joj je mu prstima češlja kosu. Hoće da joj da sva svoja blaga, zlatnu kosu  i priče o svom zavičaju. Prisvaja je, kaže joj da je ona njegova, jer je on „severnjak”, te će njegova odlučnost severnjaka prevagnuti, i iskoristiti svoje pravo na lepotu.

Želi da je osvoji, nudi joj da joj priča o svom najvećem blagu, poljima Rjazana, pod mesečevom svetlošću. Ta polja je mnogo puta i opevao u svojim pesmama, a najdirljivije u Pesmi o žitu:

„Seku srpom otežalo klasje
kao labude pod grlo kad kolju.“

Pesnikova osetljivost za sve što je živo izbija iz svakog njegovog stiha, važni su mu i dete, i pas, ali, nisu manje vredni ni labud, ali ni žito. Upadljivo je koliko je važna za ovog poetu sloboda, bez stega grada ili bilo kakvih društvenih normi. Jesenjinova misao podseća pomalo na Vuka Isakoviča, junaka Miloša Crnjanskog iz romana Seobe. Isakovič veruje da je Rusija veliko polje po kome će on slobodno jahati konja.

Mesec, Luna, takođe je važan motiv njegove poezije. Srećemo ga u stihovima:

„Potegni, ponoći, vedricu Lune
Zahvati mleko breza.”

Tamo, u Rusiji, ogromnoj i slobodnoj poljani, je bolje no u Iranu i to u stihovima dokazuje:

„U nas luna lepša je i šira,
I ma kako divan bio Širas,
Za rjzanjske ja širine glasam,
Valjda zato što severnjak ja sam.”

Primenjuje princip muževnosti, on ne oseća bol, čak i ako ga draga nehotice ili hotimično počupa za kosu. Devojku osvaja odlučnošću i ubeđuje je u svoju ljubav. Kao i u mnogim drugim pesmama koje je pevao u čast žene kojoj se udvara Planu vidik u plavom požaru, Ko je ljubio taj ne ljubi više, Tanjuša, i u ovoj pesmi koristi slične motivacione veze, spominje kosu (svoju), ljubavno pojanje uz mesečevu svetlost i intimnost.

„I ove vlasi poplavele od raži, ako hoćeš oko prsta veži
Ja nimalo ne osećam boli,
Valjda što severnjak ja sam.”

Ova pesma je neobično lepa i polagano zavodi svog čitaoca ili slušaoca u svoj zvonki i plavetni svet, i odvodi ga u predele gde je ovakvo obraćanje moguće i ishod ljubavni —apsolut. Još više se primećuje lepota izraza i melodije, kada se sluša izvedba glumca Sergeja Bezrukova, koji je tumačio Sergeja Jesenjina u filmu Jesenjin, kao i u predstavi Ispovest mangupa, jer ko će bolje razumeti i prikazati Sergeja, osim Sergeja?

Autorka: Tanja Milenković 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *