Umetnici u karantinu

Tražite zanimaciju u karantinu? Pročitajte kako su čuveni umetnici provodili dane.

Pikaso je spavao do 11 sati, Čajkovski je imao zdrav san, a Kafka nije mogao da zaspi.

Zbog novonastale situacije usled borbe sa virusom korona, vaša svakodnevica se promenila. Niste navikli da većinu svog vremena provedete kod kuće, da vam je sloboda kretanja ograničena i da je vaša jedina trenutna fizička aktivnost odlazak do prodavnice. Tražite način kako da iskoristite dobijeno „vreme na pretek” i time sebi olakšate boravak u karantinu? Pogledajte šta smo vam pripremili.

Mnogi umetnici i veliki stvaraoci tokom istorije, imali su jako interesantan način života. Bili su privrženi stvaralačkom procesu i provodili su sate radeći ono što najbolje znaju, stvarajući umetnost. Naravno, put do uspeha iziskuje velika odricanja, disciplinu, strpljenje i ustaljene dnevne aktivnosti. Medjutim, nasuprot očekivanom, prilikom samog procesa stvaranja, a to je: ušuškana prostorija, odredjeno doba dana, olovka i papir ili pisaća mašina, štafelaj, slikarski pribor i prateća oprema, i instrument; istina je potpuno drugačija. Mnogi pisci, slikari i kompozitori žive vrlo različito. Saznajte kako su oni provodili dane i organizovali svoje vreme. Možda će vam to biti inspiracija. No, jedno je sigurno, ono što ćete pročitati izmamiće vam osmeh na lice i, nadamo se, olakšati trenutni period.

Prvi o kome ćemo govoriti je Haruki Murakami, tvorac, Norveške šume i jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca nadrealizma. Murakami i dan danas leže u devet sati, a ustaje u četiri ujutru. Tradicionalno, kada se probudi pa sve do podne, on piše, a od 13 sati obično šeta parkovima ili ide na plivanje. Imao je običaj da pretrči desetak kilometara i da prepliva hiljadu i petsto metara. U medjuvremenu, voleo je da čita i da sluša muziku. Dobro je poznato da je muzika bila inspiracija za mnoga njegova dela. Ostatak dana bi provodio u krugu porodice, sredjivao kuću ili obavljao administrativne poslove. Jednom prilikom je izjavio: „Pridržavam se ove rutine svaki dan bez odstupanja. Ponavljanje samo po sebi predstavlja važnu stvar. To je poput hipnoze. Ja hipnotišem sebe da doprem do dubljeg stanja uma. No, da bi takva rutina opstala dugo, šest meseci do godinu dana, potrebna je velika količina mentalne i fizičke snage. U tom smislu, pisanje dužeg romana je nešto nalik treningu preživljavanja. Fizička snaga je podjednako potrebna kao i umetnička osetljivost.“

Pikaso

Pablo Ruiz Pikaso bio je najekcentričniji španski slikar i jedan od najvećih slikara 20. veka. Bio je pokretač odredjenih likovnih pravaca, kao što su kubizam i sugestivni ekspresionizam, koji predstavljaju revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti. Imao je tačno odredjeno vreme koje je posvećivao slikanju. Počinjao je da slika neposredno pre ponoći i tom umetničkom zanosu prepuštao se sve do tri ujutru. Nakon toga bi spavao do 11 sati, a vreme sa prijateljima provodio je do tri popodne. Zatim bi se ponovo vraćao slikanju i u tome uživao sve do pola jedanaest. U to vreme su nastajala njegova najznačajnija dela. Prisetimo se nekih od njih. NJegova tri najpoznatija dela su: „Gernika” , „Gospodjica iz Avinjona” i „Dečak sa lulom”. Pred kraj dana imao je običaj da sat vremena odvoji za večeru i odmor, a potom bi se vraćao slikanju po ko zna koji put.

Balzak

Onore de Balzak bio je osnivač realizma i francuski romanopisac. Smatra se ključnim autorom realizma. Govorilo se da je bio čudo od deteta i da je u školskim danima čitao dela različitih žanrova, od istorijskih, preko naučnih i filozofskih, do književnih. Vrlo često je uživao čitajući rečnike. Ono što je interesantno je vreme u koje je Balzak odlazio na spavanje. Na spavanje je odlazio u šest sati, a budio se u jedan ujutru. Zatim bi u tišini svog doma pripremao materijal za pisanje i pisao, a potom dremao do deset sati. Želja za pisanjem nije jenjavala. Kreativni naboj se ponovo javljao nakon budjenja, pa je tako Balzak pisao sve do pola četiri. Tradicionalno, pre nego što počne sa radom, pio bi šoljicu kafe. Pričalo se da je pio preko 40 šoljica kafe dnevno. Huh, možete li da poverujete u to? Kasnije, sve do šest predveče, vidjao se sa prijateljima, družio i večerao sa njima.

Čajkovski

Petar Iljič Čajkovski bio je ruski kompozitor poznog romantizma i prvi koji je doveo balet do integralne forme i uzdigao ga na nivo simfonijske muzike. NJegova muzika je bila jako dobro prihvaćena. Sadržala je mnogo elemenata sa zapada, koje je uspešno kombinovao sa ruskom narodnom muzikom. NJegova najpoznatija dela su: „Labudovo jezero”,  „Krcko Oraščić“ i  „Evgenije Onjegin“. Čajkovski je spavao od ponoći do osam ujutru. U narednih sat vremena je pio čaj, pušio, čitao Bibliju i filozofske knjige. Šetao bi pola sata, a pola sata bi obavljao kućne poslove i čitao pisma. Od deset do dvanaest je komponovao, a zatim pravio jednočasovnu pauzu za ručak i šetao do tri poslepodne. Do pet je čitao novine i pio čaj, a u naredna dva sata ponovo komponovao. Sat vremena bi odmorio, a onda sve do ponoći dočekivao goste i večerao.

Kafka

„Moj strah je moja suština i verovatno najbolji deo mene“ – Bile su reči Franca Kafke.

Franc Kafka, jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka, a mnogima i jedan od omiljenih, pisao je od jedanaest do šest ujutru. Zatim bi do pola devet pokušavao da zaspi. Od pola devet do pola tri radio je na Institutu za radničko osiguranje od povreda. Sat vremena nakon posla izdvajao je za ručak. U pola četiri bi konačno uspevao da zaspi, a od pola osam, pa sve do devet je vežbao i šetao. Pre nego što počne da piše, vreme je provodio sa svojom porodicom. Najveći uticaj na Kafku imala su dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Usled nedostatka slobodnog vremena, preferirao je pisma. Iza sebe je ostavio na stotine pisama, medju kojima su i ona koja je posvetio ocu. NJegov autoritativni otac sa kojim je imao problematičan odnos, kao i interni konflikt sa sopstvenim jevrejskim poreklom, imali su veliki uticaj na njegovo pisanje. NJegova najznačajnija dela su pripovetka „Preobražaj” i romani „Dvorac“ i „Proces“. U njima je zastupljena tematika koja slikovito predstavlja fazu otudjenosti i psihofizičke brutalnosti, sukobe na relaciji roditelji-deca, ali i svedoči o zastrašujućim i mističnim putovanjima likova u knjizi.

Mocart

Volfgang Amadeus Mocart je austrijski kompozitor i jedan od najznačajnijih i najuticajnijih kompozitora klasične muzike. U vreme kada je imao samo pet godina, njegovi nastupi bili su uvažavani od strane evropskog plemstva i aristokratije. Mocart je na spavanje odlazio u jedan ujutru i spavao do šest. Kasnije, punih sat vremena bi se oblačio i spremao. Komponovao bi od sedam do devet, a nakon toga bi do jedan držao časove muzike. Do pet sati bi se družio sa prijateljima i ručao, a do devet bi držao koncerte ili komponovao, ukoliko za to ima vremena. Od devet i sledeća dva sata družio bi se sa prijateljima, a komponovanju bi se ponovo vraćao od jedanaest do jedan.

Vladimir Nabokov

Vladimir Nabokov bio je rusko-američki književnik. Pod uticajem moderne evropske i klasične ruske književnosti, pisao je romane koji su obilovali humorom i fantazijom. U njima je pravio razliku izmedju tradicionalnog i modernog sistema vrednosti. Govorio je: „Postojanje je serija zabeleški ogromnog nedefinisanog dela“. U intervjuu iz 1964. godine, podelio je svoj dnevni raspored. Istakao je da se zimi budi oko sedam ujutru i da ulogu budilnika ima vrana koja svakodnevno sleće na njegov balkon i melodično peva. Obično kada se probudi neko vreme provede ležeći u kreveti i razmišlja šta je u planu za taj dan. Oko osam ujutru se sprema, doručkuje i meditira. Nakon toga radi sve do ručka, a zatim vreme odvaja za kratku šetnju pored jezera sa suprugom. Ruča u jedan i pola sata kasnije ponovo je spreman za pisanje. Pre večere, tradicionalno, odlazio bi po novine, a kada završi sa večerom, odmara. Na spavanje je odlazio u devet i sve do jedan noću pokušavao da zaspi, a usput je voleo da čita.

I na samom kraju ovog našeg malog putovanja, spomenućemo mnogima obožavanog Kinga.

Stiven King je američki  pisac, kolumnista, scenarista, filmski režiser, glumac i muzičar. „Talenat je jeftiniji od soli. Ono što odvaja talentovanu individuu od uspešne je mnogo napornog rada“ – izjavio je svojevremeno. Na pitanje kako zapravo izgleda njegova rutina pisanja, King je isticao da postoji nekolicina stvari koje tradicionalno obavlja neposredno pre samog procesa. Imao je običaj da pre nego što se prepusti mašti i istisne reči na papir popije čašu vode ili šolju čaja. Piše u odredjeno vreme i tog pravila se uvek pridržavao, kao i dan danas. Kako to izgleda? Od osam do pola devet ujutru, otprilike u tih pola sata svakog jutra, pije svoju vitaminsku pilulu i obavezno pusti muziku koja mu najviše prija, a zatim bi se smestio na njemu dobro poznato mesto. To mesto bi se moglo nazvati njegovim specijalnim kutkom za pisanje, gde je sve baš po njegovoj volji. Interesantno je da su uvek sve novine rasporedjene na ista mesta. Ovim možemo da zaključimo šta je to kumulativna svrha obavljanja svih ovih stvari – na isti način i svaki dan. Pretpostavićemo da je to najadekvatniji način da se kaže umu „uskoro ćeš sanjati.“

Autorka: Andjela Mihailović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *