ТЕОРЕМЕ БЕСКРАЈА

Овде се треба позабавити трима темама које својом важношћу, али и тежином, итекако доприносе поимању идеје о бескрају. Те теме, од којих ће свака појединачно бити обрађена, су:

  • Математички бескрај
  • Бескрај Божанског
  • Бескрај Света

Све што ће вам бити потребно, у бављену овим питањима, јесте отворен ум спреман на размишљање и Ваша активна имагинација.

Математички бескрај можемо назвати и нестварност коначних бројева, те ћемо за овај случај узети пример лењира јер је прецизно подељен на скуп нумеричких јединица. Природно је да у старту полазимо од становишта да је све у природи мерљиво, па ћемо у овом случају замислити да је наш лењир дугачак 20cm. Међутим, колико тачно 20cm? Уколико боље размислимо видећемо да је тих 20 центиметара крајње нестварно. Можда овај проблем можемо појаснити другим упитом – колика је стварна вредност кованице било које валуте? Непостојећа је, сем оне инститиционализоване коју је дефинисао човек зарад ефикаснијег обављања својих трговинских потреба. Једино је новчић, као такав, стваран (или макар оно што га твори у његовој физичкој форми, његова атомска структура). Иста ситуација је и са оних 20cm.

Математички, дужина лењира је бесконачна јер постоји бесконачно много тачака између тачке почетка и крајње, те и између 1 и 20. Такође је и половина лењира једнака бесконачности. Тако долазимо и до парадокса – има ли било која математичка рачуница смисла? Шта представља? О којој тачности овде говоримо? Да ли је 1 + 20 = 21?

Из ових примера свакако можемо наслутити о чему се ради када поменемо појам бесконачности, посебно са становишта нашег физички дефинисаног света. Зашто је део целине, у примеру који смо прошли, и даље непроменљиво једнак целини? То свакако звучи чудно у почетку, али је и нормално у смислу да нашим логичким закључивањем прилазимо појмовима који се тек могу објаснити идејама о вишим димензијама од оних у којима обитавамо, што и доводи до парадокса схватања различитих равни постојања.2

Треба разумети да је = 2 x ∞ = ∞ ^ 2 = ∞ ^ ∞

… али и да ∞/∞ ≠ 1

Наша следећа тема бави се Бескрајем у божанском, а почиње чувеним питањем/претпоставком: уколико је Бог истински свемоћан може ли онда да начини стену коју ни Он сам не би могао да подигне? Наравно, питање је крајње нелогично, те за одговор морамо копати мало дубље и одговорити у дубљем симболичком смислу.

Пре свега, Бог није слика седог, пргавог, Творца или било какве антропоморфне представе коју би дефинисали као биће одвојено од стварности. Овде морамо рећи да већина идеја о Богу, или о значењу саме речи БОГ, може нас само довести до менталног ћорсокака у трагању за дубљим разумевањем ове теме. Није поента у разјашњавању појма бескраја у речи Бог, јер тако нешто није изводљиво, већ је потребно да томе приступимо на посве другачији начин.

Желимо да завиримо у Бескрај и дођемо до сазнања о Томе, те у том контексту Бога можемо описати као То, јер тиме не исказујемо било какве предрасуде везане за један тако крупан метафизички концепт. У ствари, слободно замените реч Бог било којом другом речју, ако Вам тако више одговара, без мешања предрасуда или било којих других конотација. Свакако ће некима такав подухват представљати проблем, јер се ради и о смени укорењених принципа и идеја, које врло рано, и дубоко, усвајамо. Велики проблем превазилажења идеје о седом човеколиком Бићу.

Какве су наше почетне претпоставке? Пре свега, Бог је бескрајан. Свеприсутан (што не укључује активну присутност). Свезнајућ (можда је ова реч ипак укључује превише различитих конотација гледе агенде стварања, те је боље користити појам – Свевидећи). Свемоћан (опет превише конотација, те је боље ићи са – Свестварајући). Из претходног добијамо да: НИШТАВИЛА НЕМА У БОГУ. А то самим тим укључује и нас. Такође још можемо рећи: У ЊЕГОВОМ БЕСКРАЈУ, ЧАК И ДЕЛОВИ БЕСКРАЈА САДРЖЕ СВЕ ДЕЛОВЕ ЦЕЛИНЕ ПОДЈЕНАКО. Говорећи у сликама, СВЕ што чини и твори наш невероватно пространи и сложени универзум садржано је, и постоји, у цвету једне орхидеје. Као ЦЕЛИНА. Свако зрно песка садржи исти Бескрај као и читав универзум, што нас доводи и до Светског бескраја.

3

Сада уколико применимо логику на све што смо до сада прошли, поставља се питање – није ли све на свету бескрајно? Концепт времена свакако јесте. Што, пак, не значи време без краја већ стање ван временских оквира. Мимо времена. Јер све се дешава Сада. Ништа се још није догодило мимо Сада, мимо тренутка. Тренутак је вечан. Фотографишите Тренутак. Погледаћете фотографију у Тренутку. Изађите у шетњу. Ви излазите у Тренутку и у истом се враћате. Рођени сте у Тренутку, у истом ћете и умрети.

Замислите животни ток преко идеје лењира с почетка приче. Тако се и наш живот одвија – дуж имагинарне линије, од рођења до смрти (претпоставка каже да у 4 димензије наш живот је једна велика туба која црволико повезује нас у тренутку рођења с нашим телом у тренутку смрти). И где год да се нађете ви сте увек у Тренутку. У младости размишљате о мислима и осећањима везаним за будућност коју очекујете. А када остарите ради се о емоцијама и осећањима када сте живели ваш врхунац, о задовољствима доживљеног живота. Занимљиво је то да коју год да сте трајекторију изабрали увек ћете осећати и доживљавати оно што Јесте. Оно Тренутно. Свака тачка на коју покажете дуж вашег лењира живота јесте Ви у Тренутку. А таквих тачака је безброј. Слично је и с Простором, који је истински бескрајан. Где бескрај не представља простор без граница, већ поље без самог простора.

На крају, једина вредност јесте у истинској контемплацији о овим темама и изналажењу различитих путева до Једине спознаје. Није поента у непркидној забави света, већ у доживљавању чуда живота и страхопоштовању кроз присутност. Шта је уопште Свест, тај апарат наше спознаје и мисаоних контрукција? Пробајте да дефинишете ваше тренутне доживљаје. Доживљаје Тренутка.

Аутор: Дражен Пекушић (ARS Magine)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *