Теночтитлан, последња престоница Астечког царства

Мексичка долина формира затворени басен површине 8.000 квадратних километара, који данас готово у целости заузима Ciudad de Mexico. Ово подручје је у доба Астека било испуњенио плитким језерима, окруженим њивама и градовима који су били међусобно повезани путевима. Главни међу њима био је Теночтитлан. Величанствени град подигнут је око 1325. године на острву које се налазило усред језера Тескоко. Град је назван по Теночу, астечком поглавици. Главни извор података о некадашњем изгледу града јесу извештаји које су писали конкистадори и неколико сачуваних кодекса. Истраживања су скупа и компликована, због места на којем се налази град, а ископавања су готово немогућа, јер могу оштетити зграде велике историјске вредности из колонијалног доба, као што су Катедрала или Владарска палата. Изузетак представља ископавање главног храма, радови на ископавању су започети тек 1978. године.

Tenočtitlan

ТЕНОЧТИТЛАН

У граду су постојале три врсте улица: земљање, „водене“ и мешовите, које су биле комбинација канала и праве улице. Већина кућа имала је приступ каналима, што је олакшавало пренос робе. Астеци су користили кануе не само за кретање градским каналима него и за преношење воде и прикупљање отпадних вода из разних делова града. Улице су полазиле с копна и водиле ка центру, где су се налазили главни храм, пијаца и владарске палате.
Обредни и верски живот вртео се око главног храма, посвећеног Тлалоку, богу воде, и Уицилопочтлију, богу рата. Зграда је имала облик пирамиде, у којој се налазило неколико мањих пирамидалних грађевина, а на њеном врху Тлалоково и Уицилопочтлијево светилиште. У доба конкисте, храм су разориле Кортесове трупе. Средишња зграда Главног храма обиловала је приказима змија, јер је по веровању Астека, Уицилопочтли рођен на врху планине Коатепек („планина змија“). У храму је пронађена још и статуа Коатликуе, богиње земље, мајка бога рата. Данас је статуа изложена у националном антрополошком музеју у Ciudad je Mexicu. Ископавања на овом објекту, која су започета 1978. године и даље трају, а постоји и Музеј Главног храма, у којем се чувају неки од најважнијих пронађених предмета. Оно што је обележило верски живот Астека јесте приношење људских жртава на врху храма, у светилишту.

Средиште друштвеног и привредног живота била је пијаца која је радила сваког дана. Из разних писаних извора, знамо да се храна могла купити малтене на сваком кораку. Ернан Кортес, освајач Мексика, у својим писмима дао је широк опис пијаца у Теночтитлану. Продавци су били распоређени у зависности од врсте робе коју су нудили, тако да је купац с лакоћом могао да упореди квалитет и цене робе. Често је долазило и до разних спорова, па је зато постојао и суд који је непрекидно радио на решавању спорова, јер су се преступи почињени на пијачном простору сматрали веома озбиљним и крајње оштро су се кажњавали. На пијаци су се могли купити свакојаки предмети за кућу, одевни предмети (маштлатл – тканина коју су мушкарци опасивали око кукова, традиционалне женске блузе и сукње) који су украшени од злата, сребра, пужева, шкољки, камена, костију, перја. Продавале су се разне креме за кожу, масти, лековите смоле. На пијаци су се могле купити саме животиње (ћурке, патке, голубови, јелени, зечеви..) као и животињски производи (месо већ поменутих животиња, мишеви, жабе, печени мрави, змије…). У транспорту робе учествовали су многобројни утоваривачи, истоваривачи и превозници кануом. Тешки и јефтини производи су највероватније потицали из оближњих подручја, док су поједини луксузни предмети доношени из далеких крајева.

Tenočtitlan

ТЕНОЧТИТЛАН

Из писаних извора које су саставили шпански освајачи, знамо да су они остали запрепашћени лепотом владарске палате. Астечки цар је живео окружен сјајем, обилни дарови који су се сливали у Теночтитлан омогућавали су му да живи врло раскошно. Разноврсна и многобројна јела су се служила на врелим бакарним мангалама, свака посуда могла се само једном употребити. Играчи, акробате и комичари забављали су двор. Највиша властела приступала му је оборених очију и скромно обучена. Постојале су и просторије препуне благом, што је сведочило о моћи и богаству које је Астечки владар имао.

На почетку 16. века град је био на врхунцу моћи, са 200.000 становника био је један од највећих градова тадашњег света. Међутим, конкистадори, нису марили за лепоту града, те су 13. августа 1521. године зазорили град. Са падом Теночтитилана нестало је Астечко царство, велика цивилизација Индијанаца на тлу данашњег Мексика није се даље развијала. На рушевинама града подигнут је касније главни град подкраљевства. Временом се град све више ширио, језера су исушена. У 19. веку град ослобођен је шпанске превласти, те је Ciudad de Mexico у 20. веку достигао размере правог мегалополиса.

 Аутор: Немања Петковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *