Тејлорова “Болест модерног доба”

(као дијагноза савременог процеса инструментализације односа међу људима)

„Болест модерног доба“ (The Malaise of Modernity) социолошко дјело Чарлс Тејлора итекако је политолошки и филозофски релевантно. Заправо, „Болест модерног доба“ представља један од најутицајнијих наслова с краја прошлога вијека. ‘Рашчаравање свијета’ је синтагма уз помоћ које Тејлор експлицира трансформацију духовне садржине савременог човјека. Захваљујући технолошко-научном напретку, човјек постаје подређен интерпретацијском оквиру који пласира позитивистичка парадигма. Појединац остаје затечен у строго одређеној чињеничности која произилази из оквира свепрожимајућег позитивно-математичког захватања, услијед чега магија и духовност остају елиминисани као могућност за објашњавање свијета и појавности. Појединац остаје суочен с строгим физичким законима који њему самом можда и одричу могућност више сврхе или испуњавања судбине.

Тејлор у дјелу „Болест модерног доба“ наглашава негативну страну индивидуализма тврдећи како претјерана усмјереност на властитост иде на штету заједничкој ствари. Индивидуализам је доведен у директну релацију са друштвеним, политичким ангажовањем људи, на начин да је представљен као директан узрок смањеног, редукованог интересовања за „општу ствар“. Атомизирање друштва даље води приватизацији смисла и усмјерења, све више одјељујући јавну, општу ствар од личне, приватне добробити. Усредсређеност на лични, приватни живот ствара од појединца, у правилу, аполитичну особу која не види интересе у било чему другоме осим у осигуравању властите добробити, и обезбјеђивања задовољавања властитих прохтјева. Генерална представа свијета и смисла, у вези с таквим ‘одјељивањем’ људи постаје субјективизирана и за посљедицу има све мању политичку релевантност субјекта.

 Све мања заинтересованост људи за јавну ствар, за ствари од општег интереса у директној су вези с конзумеристичко-хедонистичким карактером задовољавања основних, примарних потреба појединца. У ствари, ријеч је прије о компензацији изгубљене везе с другим људима, која се најчешће реализује кроз ангажовање (којег све више изостаје). Управо непостојање дубљег и смисленијег контакта међу људима доприноси осјећају усамљености код индивидуа, које је једним од узрока пренаглашене потребе конзумирања роба и услуга у оквиру одређене приватности. Такви, атомизирани субјекти инертни су у односу на политику и културу, најчешће лишени критичког става и свијести о важности укључености у политичке одлуке које се тичу њихове будућности.

Самоотуђење људи у блиској је вези са губитком емпатије. Тејлор претпоставља како мањак саосјећања међу људима „дјелимично представља резултат недостатка искуства заједничког дјеловања људи, док осјећај беспомоћности чини да сваки такав покушај изгледа као губитак времена унутар цивлизације која је вријеме поистовјетила са новцем.“ Тејлор даље истиче како човјек све мање властити осјећај припадности веже са политичким опређељењем. Губљење политичког идентитета, према Тејлору, у директној је вези са умањивањем могућности организованог дјеловања на политику, и уопште са могућношћу заступања политичких увјерења који су супротни оним владајућим, званичним. Оно на што Тејлор суптилно упућује јесте опасност постојања моћи изван контроле у постмодерном контексту. „Апатија грађана води порасту неодговорне моћи власти.“

Тејлор, на крају, постулира за резултат индивидуализације инструментализацију међуљудских односа, чиме власт, односно владајућа политика суптилно намеће референтни оквир интерсубјективности. Заправо, опосредованост међуљудског дјеловања, која је резултат недостатка заједничког ангажмана људи, не даје простора испољавању аутентичности појединца, јер његова перцепција јесте резултат интерпретације стварности од стране политике. Будући да „аутентичност укључује оригиналност, она захтјева супростављање конвенцијама.“ Супротно томе, конформистичко понашање говори у прилог инструментализоване повезаности појединца са околином, што је корак који претходи дехуманизацији односа међу људима.

Аутор: Стефан Елезовић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *