TABU U UMETNOSTI

Opšte je poznato da umetnici imaju sposobnost da u svemu pronađu inspiraciju, i pretvore stečene utiske u dela. Mnoga umetnička dela su nastala iz umetnikovih težnji da ovekoveči trenutno društveno stanje, državno uređenje, ili jednostavno subjektivne emocije, ljude ili događaje koje su za njega od lične važnosti. Sa druge strane, imamo i one umetnike koji odlaze malo dalje u traganju za temom svojih dela, pa se dotiču TABUA kao centralne jedinice stvaranja.

Pojava TABUA se ne može vezati za tačan vremenski period. Verovatno je nastao i dobijao na značaju sa razvojem društva, od primitivnog ka modernom, to jest društvu u kojem mi živimo. TABU u doslovnom smislu znači „zabrana“. Ako malo bolje promislimo o značenju te reči, vezaćemo je za zabranu određenog rada ili govora, to jest nečega što prkosi nepisanim društvenim normama.

srednjevekovna-umetnost-foto-viralthread-1450041495-803515

Shodno postojanju određenih zabrana u ponašanju, uvek postoje i pripadnici zajednica koji ih krše. Na taj način se TABU TEME održavaju u životu. Ljudima je zabranjeno zanimljivo, i svako od nas ga na različite načine tumači i okuša. Primetićemo da su danas TABUI u različitim nacionalim društvima, različitog karaktera i osobina. To donekle ima veze i sa kulturom, običajima i religijom. Naravno, postoje i univerzalni TABUI, koji se prilagođavaju svim prethodno pomenutim razlikama i u većini zemalja se mogu primetiti. Najčešći TABUI u svetskom drštvu su vezani za zakonske zabrane, to jest zakonski su zabranjeni. Incest, konzumiranje psihodelika ili kanibalizam samo su neki od primera. Priznavanje homoseksualnosti kao ravnopravne seksualne opredeljenosti, te ozvaničavanje veza homoseksualnim parova, njihova mogućnost da osnuju porodicu, u većini zemalja je pobeđen TABU, dok je, sa druge strane, u našem nacionalnom društvu i dalje abnoramalan i neprirodan pojam.

Kroz istoriju, pojam TABUA je evoluirao, ali ne u smeru u kojem je i društvo. Narodima starog sveta (Stari Grci, Rimljani, Egipćani…) su naši današnji TABUI bili normalnost. Incest je bio redovna pojava, što ćemo videti i kasnije u novom veku, gde su se mnogi vladari, venčavali svojim srodnicima. Najpoznatiji primer incesta u istoriji je svakako egipatski faraon Tutankamon, čiji su roditelji bili rođeni brat i sestra, zbog čega je on imao određene hendikepe.

Homoseksualnost kao normalna pojavala važila je i za rimskog cara Hadrijana koji je bio u emotivno – seksualnoj vezi sa mladićem zvanim Antinoj.

Kanibalizam, kao i konzumiranje psihodelika, se javlja u mnogim primitivnim kulurama kao deo verskih, kulturnih ili magijskih rituala.

eric-white_czechsicle

Takođe, mnogi narodi starog sveta su se divili ljudskom nagom telu, te je najviše umetničkih dela starog sveta u kojima je ljudski život i postojanje istaknuto u prvom planu, zapravo čovek prikazan kao nag. Ljudsko telo je naprosto smatrano jedinstvenom umetnošću koju je stvorila priroda, te su se trudili da ga verodostojno očuvaju. Seksualnost je takođe tema mnogih umetničkih dela starog sveta, dok je danas nepojmljivo i beskrupolozno isticitati to kao motiv.

Sa mog stanovišta, kao osobe koja se aktivno bavi umetnošću i prihvata njen poziv, imam osobno shvatanje TABUA i njegovog uticaja na stvaralaštvo. TABU se samom svojom pojavom u umetnosti ne interpretira samo u umetničkom delu, već i u stvarnosti čoveka koji ga stvara. Ako sagledam šta za mene u najkraćem smislu predstvavlja TABU, to je zasigurno mogućnost istraživanja sopstvbenog uma kroz norme koje nam društvo nameće. Jasnije obrazloženo, to je prilika razbijanja stereotipa i skidanje ograda sa sopstvenih shvatanja, te verovanje da svako od nas ima pravo izbora i pravo da pronađe ličnu sreću, ma u kakvom odliku se onda manifestovala.

richard-hamiltonU svom radu nastojim da prekršim što više društvenih normi pokazujući da verujem u svoje ideale, a kako je umetnost jedino sredstvo koje je verodostojno kao oružje u toj borbi, odgovore tražim u njegovoj suštini.

Umetnost kao težnja umetnika da popravi sve greške društva i učini svet boljim, pretvara ga u idealistu koji se do samog kraja bori za svoje ideje. Pojava TABUA u umetnosti, predstavlja ključ za otvaranje sanduka slobode koji je svako društvo do sada držalao zatvorenim. Usvajanjem zabranjenih tema za glavnu tematiku umetničkih dela mnogi umetnici su prihvatili. To su umetnici iz svih sfera umetnosti, kako fotografije, slikarstva, vajarstva, tako i poezije, drame ili filma.  Zanimanjem ljudi za umetnost koja promoviše i isključuje TABU, povećava svest ljudi o tome da  jedan liberalan svet, kakvom mi kao društvo težimo, ne treba posedovati nikakve zabrane. Oslobađanje od TABUA i zabrana zasigurno bi stvorilo bolji svet i doprinelo većoj slobodi čoveka kao svestrane individue.

Autorka: Tamara Atist

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *