Stvaralaštvo Ljubenka Zvizdića

Poznati novosadski pesnik i prozaista, Ljubenko Zvizdić, podario nam je u poslednjih nekoliko godina dve knjige: zbirku poezije Kradljivica snova i roman Kad su anđeli plakali. Ono što njega izdvaja i po čemu je prepoznatljiv jeste njegova profesija kojom se bavi punih trideset godina. Kako ističu, on je sportski novinar mekog srca, možda jedini pesnik kog možete čuti da izveštava sa prenosa utakmice, te je njegov položaj jedinstven na književnoj mapi. Retko se u ovoj ulozi, ulozi pesnika vidi uspešan novinar, kako čita stihove na književnoj večeri. No, to mu uopšte ne smeta, naprotiv, da već dve decenije piše i stvara pretačući svoj književni talenat u poeziju i prozu, organizujući pritom posećene promocije u našem gradu, zemlji i regionu.

Ljubenko Zvizdić godinama je prisutan na našoj književnoj sceni, izgradio je prepoznatljiv stil negujući u poeziji sentimentalno-romantičarski pravac, a u prozi popularno-publicistički. Taj isti novinar i književnik, objavio je sjajne knjige dva različita žanra: zbirku ljubavne poezije i roman o prilikama sa kraja prošlog veka, protkan dirljivom ljubavnom pričom.

Njegova zbirka Kradljivica snova je vizuelno je interesantna jer se prepoznaje nesvakidašnji napor i kreativan pristup koji je pesnik primenio pri realizaciji uz pomoć tima ljudi. Naime, ne možemo ne prokomentarisati korice knjige koje su jedinstvene, kako bukvalno, tako i figurativno. Dizajn korica je unikatan, a svaki primerak knjige izrađuje manufakturno. Važno je znati da korice knjige imaju svojevrsne minijature i ukrase, kao i da svaku izrađuje jedna poznata novosadska umetnica, a primerak ove knjige čuva se u Muzeju knjige zbog svoje izuzetnosti.

Korice su spojene kanapom što knjizi daje dnevničku dimenziju, što shvatite kada je pročitate: ovo jeste dnevnik jednog pesnika, protkan intimističkim ispovestima. Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, po koricama bih presudila da ova knjiga vraća knjigu na zasluženo mesto koje je ona imala u srednjem  veku. Kao što znate, tada je svaka knjiga bila rukom pisana, a veliki majstori izrađivali su korice.

Naslov Kradljivica snova je neobičan, pomalo romantičarski, ali i moderan ukoliko se setimo ovog motiva iz Pavićevih romana i priča. Motiv krađe i ulaska u snove veoma je popularan, toliko da je ovekovečen i na filmu Inception. Sadržaj zbirke je pravo iznenađenje. Na ovim stranicama, otkrivamo poeziju, ljubavnu poeziju u užem smislu. Odabir ove teme je uvek aktuelan jer, kako ističu, svi veliki pesnici pisali o tri stvari: ljubavi, Bogu i smrti. Stihovi su rimovani, proživljeni i uspeli. Sve pesme su uspele, a izdvojila se naslovna pesmu, kao i pesma kojom pesnik otvara zbirku.

Kradljivica snova je izuzetna zbirka ljubavne poezije, zanimljivog izgleda i interesantnog naslova u kojoj se nalazi pesma Plava reka uspomena, po mnogima jedna od najlepših ljubavnih pesma objavljenih u poslednje dve decenije, koja slavi ljubav i ženu.

Kad si otišla od mene
nebo je plakalo
pticama koje su u tišini nestajale sa horizonta.
Samo je ostala plava reka uspomena
koja je koračala ćutke kraj mene i toplina ruku tvoga zagrljaja.
Ostao sam sam verujući da mi se to ne može desiti,
u stvari, veroavao sam u tebe,
u neka osećanja koja samo ponekad izviru iz srca,
i to baš onda kada su najpotrebnija,
kad potiru sve što nije dobro i lepo,
kad čovek lako uz njih zaboravlja
i kreće siguran u ljubav nekome kome je jako potreban.
Često se budim,
a oko mene sve je prazno,
tišina i tama plešu uz ritam mojih jecaja.
Voleo sam de te gledam dok spavaš,
dok čuvaš našu ljubav zatvorenih očiju
za još jedno srećno sutra.
Uz tebe, ona su svitala lako.
I sunce je pokušavalo da pre mene dođe na tvoju trepavicu.
Uzalud.
Umeo sam beskonačno do tvog osmeha
da hodam na prstima
samo da te ne probudim.
Voleo sam te jednako i kad sam ćutao,
kad si sumnjala da mislim na neku drugu
i kad sam ti govorio da bez tebe ne mogu
biti srećan.
Lepša si mi bila od anđela
za koje sam čuo da postoje
i verovao da su oni samo tvoje kopije na nebu.
A sad se bojim vremena koje ne ume da zastane
i koje ne razume moje molitve.
Osećam, doći će kad najmanje budem želeo
i uzeti mi trenutke kad bih tebi krenuo ponovo
i možda drugačije
gradio most do tvog srca.
A ovako, samo me sećanja ne ostavljaju
i plava reka što u daljini traje
i podseća na tebe
jer nestaje ispod neba bez ptica
u vremenu koje uzalud pokušava
da me otrgne od tebe.
(Ljubenko Zvizdić, Plava reka uspomena)

Roman Kad su anđeli plakali takođe je knjiga koja je vredna pažnje, najpre zbog poučne priče koja dobro podvlači određene društvene pojave i stupa sa njima u dijalog. Stil kojim je pisan je prijemčiv, popularan, a ono što je evidentno, jeste da su u njemu korišćeni gotovo svi oblici pripovedanja: deskripcija, naracija, dijalog i monolog. Uočljivi su njegovi opisi Novog Sada, toposi grada iz poslednjih decenija prošlog veka, kratki i efektni dijalozi.

Pisan je u trećem licu gde imamo naratora kao sveznajućeg pripovedača koji nam ispreda sudbinu junaka koji naseljavaju roman. Pre svega, sve je u funkciji predstavaljanja jednog doba, duha decenija koje su iza nas, ličnih i kolektivnih sudbina likova. Centralna tema je ljubavna priča koju pratimo tokom cele knjige, dok se u pozadini prepliće još mnoštvo o kojima vredi razmišljati.

Roman Kad su anđeli plakali je jedno vredno književno delo jer nam iz prve ruke pruža svedočanstvo o Novom Sadu devedesetih godina, kulturnim, političkim i ekonomskim faktorima koji su uticali na formiranje radnje romana i karakterizacije likova. Svakako je uočljiva i Zvizdićeva obla karakterizacija likova, gde on posredstvom dijaloga predstavlja čitaocima najfinije nijanse i najdiskretnije osobine junaka koje nam pomažu da popunimo mesta neodređenosti.

Navedene knjige Ljubenka Zvizdića pomažu nam da razumemo život u svojoj složenosti, da prepoznamo najtananije emocije u sebi, pružajući nam pri tom, korisna saznanja i vrhunski književni užitak. Iskrene preporuke.

Autorka: Marija Prgomelja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *