Spreman sam, Gospode!

U rečniku pored imenice bard, kao objašnjenje, treba napisati sledeće značenje: Viljem Šekspir i Lenard Koen. Mi, savremenici, imali smo čast živeti u isto vreme kada je poslednji pravi romantičar koračao Zemljom. Da li su savremenici Viljema Šekspira bili svesni njegove veličine? Za nas se može reći da svakako jesmo svesni nasledstva koje nam je podario glas ljubavi, čežnje, bola i lepote. Zamislite da Vi predstavljate taj glas. Imate moć razoriti, rasplakati i osvojiti srca svake žive jedinke – da li biste to učinili? Sa takvim darom, retko ko može živeti. Vi nosite prvu vatru; otvarate vrata i upoznajete osećanja ili bar nekome pomažete da se upusti u najdublju nit smrtnoga. Pretežak je teret osećati sve i putovati kroz tunele samospoznaje, a još je teže biti u mogućnosti iskazati kroz kakva putovanja prolazi taj nemaran duh.

Lenard Koen predstavlja jedan od retkih lutajućih glasova koji su uspeli da nađu svoje utočište i svoju muzu. Iskra – to je potrebno kako bi se čovek održao u ovom beščašću, a svedok nam je upravo biće koje je svoju iskru upoznao, sada već davne 1960. godine. Ono što je ona zapalila u njemu – nikada se neće ugasiti.

U životnome dobu Barda, sudaraju se reke suprotnoga toka; religijski put svetlosti i književni put mraka. Jevrejskog porekla, otvoreno se divio Isusu Hristu, smatrajući da je verovatno najdivnije biće koje je hodalo ovom planetom. Kontradiktorno, zar ne?! Upravo na ovome primeru iskazuje sveopšte prihvatanje drugačijih kultura, samim tim sopstvenu otvorenost prema životu uopšte. Širokogrudnost Lenarda omogućila mu je spajanje svetlosti i mraka. Svu onu bol, svu opsednutost čežnjom pretače u reči, stvarajući krug novih osećanja i rukom, kao Bog, dodiruje srce svakoga smrtnika, donoseći blagostanje usamljenom i izgubljeno duhu. Simbolikom nam uporno skreće pažnju na neraskidive odnose onoga božanskoga u biću i onoga grešnoga. Kada bi se za najvećim grehom smatrala ljubav, Lenard Koen nalazio bi se na prvome mestu liste najvećih grešnika od vremena Postanja. Sve njegove stihove i melodije krasi simbol ljubavi kao sveobuhvatnog dobra, nečega od čega ne treba bežati, već čitavo naše bivstvovanje utopiti u tu patnju i tugu kroz koju je on prošao – žudeći za nedodirljivim.

Genijalnost se može pronaći u stihovima pesme So Long, Marianne:

„Your letters they all say that you're beside me now
 Then why do I feel alone?
 I'm standing on a ledge and your fine spider web
 Is fastening my ankle to a stone.”

Ta nemogućnost otarasiti se usamljenosti, iako te vatra greje, dokazuje da je telo samo šupljina bez pokretačke energije. Božja je milost sresti svoje nadahnuće koje će zavrteti ringišpil beskrajne melodije. Kontrast između samoće i prisnosti; slobode i okovanog članka, jasno nam ukazuje na neprestani sukob dvaju sila, pokušavajući ih objediniti i napokon osetiti slobodu – ispružiće krila i poletiti sa one žice koja ga je zadržavala.

Lenard Koen podario nam je, pored njegove genijalnosti, i privid kako bi se ponašao Bog u ljudskome obliku – sasvim skromno, povučeno i zaljubljeno u svaki fragment njegovog života. Kupao se u valovima tuge; brisao suze zapaljenim zavesama pozorišta; bez straha otimao srca i bacao ih u zaborav; ljubio sa takvom hrabrošću da je spaljivao sopstvenu prošlost, odlazivši u ponor pasije, ne mogavši okrenuti glavu i pogledati ruinu običnoga smrtnika. Uvek je želeo više, hodavši bos po užarenom kamenju.

Ništa ga nije moglo zaustaviti, osim njegovog nadahnuća i njegova bit, koja je napustila ovaj svet 2016. godine. Lenardov plamen više nije sijao kao nekada, napustivši nas nedugo nakon njenog preminulog duha. Poslednje reči svojoj muzi, ujedno i svome živote, glasile su: “…our bodies are falling apart and I think I will follow you very soon. Know that I am so close behind you that if you stretch out your hand, I think you can reach mine.”

Sećanje na iskru, čije je zemaljsko ime Lenard Koen, večno će plutati po telima, budeći duše u ovome životu ili nekom drugom. Lenardova ostavština prevelika je za naše shvatanje ljudskoga.

Autor: Nemanja Luka

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *