Sad ja tebi drmam kavez

Pop D. Đurđev, Etičko čišćenje, Media Art Content, Novi Sad 2019

Inspirisan državnom situacijom koja se ne menja poslednjih skoro trideset godina, Pop D. Đurđev koristi svepristutan slučaj komedijant i podstaknut njime piše pesničku zbirku pod naslovom Etičko čišćenje. U recenziji ove zbirke prof. dr Jovan Ljuštanović dobro primećuje da „naslovi pesama i knjiga Popa D. Đurđeva najčešće imaju ’duplo dno’” (71). Da bismo pristupili čitanju ove izuzetne poezije potrebno je, pre svega, poznavati istoriju svoga naroda, ali moramo biti i dobro upućeni u književno stvaralaštvo, jer ostale su nam samo reči kao jedini način odbrane. Etičko čišćenje govori o apsolutnom poništavanju mišljenja naroda, nametanju stavova i destrukciji nacije. Naša smrt ogleda se u tišinama. Sve što proživljavamo i sve što nas uništava, postignuto je uticajem na mentalitet naroda koji je od sebe odustao. Iako je zbirka dijalog sa političkom scenom, u njoj se ne vidi „sirovo” prepiranje kojem je ishod, navodno, uvek jasan: pobediće vladajući. U zbirci Popa D. Đurđeva etički se čisti misao čovekova podsećanjem na velikane književnosti. Pesnik to radi igranjem i preplitanjem dobro poznatih dela, stihova, poslovica kroz svoje pesme. Ne, ne radi se o plagijatu. Ovde je reč o dobrom čitanju. Pesnik računa na svoju čitalačku publiku, računa na njihovo znanje i sposobnosti tumačenja. Stihovi, naslovi dela ili izreke svetske, a naše, koje se koriste isprepleteno sa pesnikovim stihovima, čitaocu privlače pažnju jer smo ih toliko puta čuli i iskoristili, pa potom vrlo često daju crnohumornu notu:

Obraćamo se tako stamenom,
najjačem među najjačima:
–Zapamti, ko tebe kamenom,
ti onda njega… kolačima?

(I samo dotle, do tog kamena…)

Veoma važna osobina ove zbirke, koja se može uočiti čitanjem samo jedne pesme, jeste hrabrost. Kao govornik istine, pesnik po papiru prosipa lakrdijaške postupke državnika i onih koji poput likova iz Domanovićeve pripovetke Vođa slepo prate glas predvodnika koji izgubljen u propovedi nema cilj da spase narod, već cilj da dobije sopstveni marble ass.  Pesnik se osvrće i na onu, nazovimo, uličnu religioznost, koju imamo prilike da srećemo na ulicama. Materijalizacija stvarnosti zahvatila je i ono što kod ljudi dolazi iz duše. Plasiranje vere u Boga prikazano je paradoksalno. Vera više nije misao, ona je sada zlatni krst koji preti i oblacima. Simbolično, ovakve „vernike” pesnik naziva krstašima, a sve nas ostale koji nismo skloni bespomučnom klaćenju okovratnog krsta neposlušnicima. Naravno, opet hrabrost i čojstvo nastupaju kada se krstaši dovedu u vezu sa političkom scenom, pa i sa onim što ima karakter nacionalnog, poput himne:

Kad Božji sin je na pravdi Boga
odavno već proteran odavde,
ko i mi šta smo da ognjišta svoga,
koja je vajda od Bož(j)e pravde.

(Golgota Srbije)

Gubitak osećanja za nacionalno, za pripadanje, došlo je od nas samih. Pop D. Đurđev se osvrće i na teritorijalni položaj naše zemlje, na sve nacije koje se ovde nalaze. Dobro poznati lutajući motiv – prihvatanja svega i svakog samo zarad sopstvene koristi – postao je opšta karakteristika našeg naroda. Stav, kako naslov pesme kaže Pokondirenih rodoljubaca u potpunosti nestaje kada postoji mogućnost dobijanja dokumentacije koja će nas iz države odvesti. Međutim, kada odemo, šta dalje mi tražimo? Tu smo i nije nam dobro. Tamo smo, a tamo nismo naši. Ovde smo neko ko želi biti kao svako drugi. Tamo smo niko u potrazi za onim što smo bili. Svima nam je jasno gde problem leži, ali mi sami nismo spremni da rešavamo problem. Možda najbolja pesma ove zbirke, Sa očima iznad svakog zla, najreprezentativnije koristi ono što smo već naveli: dobro poznati stihovi koji sa izvanrednim autorovim stihovima dobijaju potpuno novo značenje i jednu bolnu istinu:

Svejedno je sudbina il’ karma,
Vostani Serbie jer nema nam spasa,
kreće hajka, čuje se larma,
i lavež andaluzijskih pasa.
Na sanovnik oslonjena glava,
dok nagodbu noćnoj mori nudim,
moje pleme snom mrtvijem spava,
čini mi se – uzalud ga budim.

(Sa očima izvan svakog zla)

Šta je uspavalo pleme? Manipulativna sposobnost medija, koja je zastupljena onoliko koliko tehnologija raste, svakodnevno uzima danak. Dobro upoznati sa psihologijom naroda ovdašnjih prostora, oni koji znaju šta gledanje znači osvrnuli su se na preteće murale, grafite. Pesnik kaže „al’ će nam se obiti o glavu/ izgubi li malter slobodu govora” (Glavom kroz zid). Ne radi se samo o poništavanju umetnosti. Ovde je reč o zaboravu. Skloni da potisnemo celu sopstvenu istoriju i velika dela (ona koja su došla fizičkom i psihičkom borbom), zaboravićemo i sve buduće što će se poništiti zarad nametanja drugačijeg stava, koji samo jednoj strani odgovara. Iz svega toga nastaće Smrt čoveka na Balkanu, jer je to u genetskom kodu što imamo. Na samom kraju knjige stoji kratko pesnikovo objašnjenje zašto i kako je ova zbirka nastala. „U odbranu svojih ideala” pesnik je hrabro spustio slova u celinu koja, ukoliko se sa znanjem i osećanjem čita, može da promeni trenutnu lošu situaciju koja nam je nametnuta. Bolje sutra zavisi samo od nas, a ova zbirka jeste udarac crnohumorne realnosti koju treba ispiti jer čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči.

Autorka: Gorica Radmilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *