Računarska odeljenja bez jasne računice

Nakon brojnih drugih oblasti, Srbija polako ali sigurno postaje regionalni lider i u IT industriji! Tako nas barem obaveštava Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Srbije, nakon obavljenog prijemnog ispita neophodnog za upis u odeljenja đaka nadarenih za informatiku.

Sa već prepoznatljivom markom i dugo razvijanim veštinama u oblasti liderstva, ne treba sumnjati da će najnovija misija Vlade Srbije uroditi (gorkim) plodovima. Imajući dodatno u vidu da je izvršilac od poverenja Ministarstvo prosvete, (ne)uspeh je skoro pa zagarantovan! Naša Vlada prevazilazi po broju vizija i pokojnu Baba Vangu. Šta je izvor tolike vidovitosti? Odgovor je u većini slučajeva veoma jednostavan: zahtevi Evropske unije ili nalozi bankarskog sektora ili korporativni interesi. (Istog porekla je npr. i vizija Grčke da u nekim oblastima poseče stare maslinjake i uzgaja pamuk!?)

Tržište rada informiše banke: “Prema podacima Narodne banke Srbije IKT sektor jedan je od najperspektivnijih sa godišnjim  rastom izvoza od 20 odsto u poslednjoj deceniji.” Banke instruiraju Vladu: „Razvoj IT-sektora jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije.” Naposletku, Vlada uposli (odgovarajuće?) ministarstvo. Tako smo dobili zvaničnu misiju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: „Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku jedan su od načina na koji obrazovni sistem nastoji da odgovori na potrebe tržišta rada.” Krug je zatvoren. Kakogod, vizija novog liderstva se rodila, valja je ljuljati.

Američki dnevni list Vašington post, preneo je svojevremeno (2016) rezultate studije objavljene na veb stranici kompanije HackerRank, o državama koje obrazuju najbolje programere. Na prvom mestu je Kina, na drugom Rusija. Rusi najbolje pišu algoritme, dok su Kinezi najbolji u organizaciji podataka. Firma HackerRank je za potrebe studije testirala tri stotine hiljada programera širom sveta. Glavni izvršni direktor, Vivek Ravisankar, obavio je i razgovore sa programerima iz najbolje plasiranih država. Zaključio je da u tim zemljama postoji dugo razvijana kultura rešavanja matematičkih problema a potom programiranja i da se s izučavanjem tih disciplina počinje u mlađem uzrastu. Da država ne mora obavezno da bude teritorijalno ili demografski velika, govori podatak da su u pet prvoplasiranih i Evropljani: Poljaci, Švajcarci i Mađari. Ključ je, dakle, u dobrom obrazovanju, od najranije dobi. U Kini se već u predškolskom uzrastu uči programiranje. Na drugoj strani, o čuvenoj ruskoj tradiciji izvrsnosti u matematici ne treba trošiti previše reči. Temelji naše solidne matematičke pismenosti postavljeni su dobrim delom upravo zahvaljujući ruskim školama koje su završavali i naši matematičari, prevedenim i neprevedenim ruskim zbirkama, migraciji i razmeni nastavnog kadra…

U Singapuru se po svim merodavnim listama trenutno najbolje predaje matematika. On je trinaesti na listi zemalja sa najboljim programerima. Ispred njega su i Česi, i Ukrajinci i Bugari. Od svih tih bliskih država, Srbija može da nauči mnogo o učenju i organizaciji obrazovanja. Iza Singapura, odmah je Nemačka, od koje je naš obrazovni sistem tradicionalno preuzimao dosta elemenata. No, nakon najnovijih demokratskih promena, naše obrazovanje se uveliko gradi po ugledu na američki i britanski sistem. Amerikanci zauzimaju 28, a Britanci naredno, 29. mesto, od ukupno pedeset rangiranih država. Zapostavljanje državnih škola u korist skupih elitističkih privatnih škola odražava se na rezultate rangiranja i u većini sličnih studija koje ocenjuju programersko umeće. Kako doći do liderske pozicije, i prestići visoko kotiranu Mađarsku, Bugarsku, Češku? Uzgred, Srbija (za sada) nije ostvarila ni plasman među ovih pedeset testiranih država.

Podsetimo se, za početak, fundamentalnih definicija vezanih za pojam liderstva. Na prvom mestu: liderstvo podrazumeva druge ljude – radnike ili sledbenike, jer u suprotnom – svi napori i kvaliteti lidera bili bi beznačajni. Obuke nastavnika informatike koji će predavati u specijalnim informatičkim gimnazijskim odeljenjima Vlada Srbije je uvrstila među 35 ovogodišnjih prioritetnih aktivnosti vezanih za razvoj informacionih tehnologija (IT) u zemlji. Ove obuke stavljene su na prvo mesto prioriteta Ministarstva prosvete, i za njih je iz budžeta namenjeno sedam miliona dinara. Ministarstvo prosvete,  2. i 3. jula, počelo je sa realizacijom  uskostručnih obuka nastavnika informatičkih predmeta koji će, školske 2018/19. godine predavati u gimnazijskim IT odeljenjima. Prva od više obuka održana je u Računarskoj gimnaziji u Beogradu. Kako je ta odluka, valjda shodno gorućim prioritetima, doneta samo nedelju dana ranije, pomereni su već zakazani termini obuke kolega koji treba da predaju matematiku u prvom razredu gimnazija (u skladu sa reformom gimnazija koja je trebalo da bude sprovedena, setimo se obećanja, do tekuće 2018). Kako bi se sve stiglo, mnoge kolege i koleginice su nakon dvodnevne posete Beogradu, već sutra hitale ka Nišu ili nekom drugom gradu gde se nastavlja ubitačni tempo obuka. Tako to izgleda kada se nagomilaju gorući, a zanemareni prioriteti.

Naravno, kolege su zvanično obaveštene da u ovom trenutku, Ministarstvo NEĆE pokrivati putne troškove. Zamoljeni smo najlepše da izdatke regulišemo sa svojom školom ili lokalnom zajednicom. Kako ta ping-pong refundacija funkcioniše možda ponajbolje mogu da ispričaju učenici koji se vraćaju sa akademskih studija da u srednjoj školi podignu konačno pristigla sredstva (put / dnevnica / obrok), za takmičenja koja su već zaboravili. Već po običaju, niko od kreatora politike iz Ministarstva, ne pojavljuje se na ovakvim brzopletim obukama. Za predstavnika se izabere kolega koji je i sam u nastavi. Dotični mora da amortizuje nezadovoljstvo. Nažalost, Ministarstvo nije u mogućnosti da obezbedi čak ni kafu i sokove. Dobili smo, ipak, zvanično uputstvo da u Računarskoj gimnaziji postoje automati za kafu, kao i ketl za vrelu vodu. Mučeni kolega zadužen za neprijatne odnose sa (ne)obučenim nastavnicima objašnjava koliko je administracija zamršena i kada je kuvanje kafe u pitanju. Isto lice iste administracije dobro poznaju i naši najbolji učenici koji su na takmičenjima neretko zakinuti i za suv sendvič…

Srećom po nas, dom učenika srednjih škola „Jelica Milovanović“, u Krunskoj 8, ispratio je učenike na raspust, te je mogao da primi nastavnike u učeničke sobe. Naravno, sobe hostela u okviru doma, suviše su luksuzne „za najbolje i najhrabrije nastavnike našeg obrazovnog sistema!” No, navikli smo na učenički standard, i pomogli Ministarstvu da uštedi dodatnih 1155 dinara po glavi, koliko košta noćenje u hostelu, u sobama druge kategorije. Stiče se utisak da se sve odvija pod velom misterije i navrat-nanos. Od zvaničnog lica dobili smo nezvaničnu informaciju da obučene kolege NE DOBIJAJU nikakav zvaničan sertifikat, niti potvrdu!? (Čak ni jalove poene za stručno usavršavanje?) Saznali smo da bi zbog izdavanja potvrda, ovakva obuka morala da bude na listi prioriteta. Pitamo se: zar nije? Mučeni kolega opet objašnjava koliko je administracija zamršena… Od predavača iz Novog Sada saznajemo i da niko trenutno ne radi na pisanju odgovarajućih udžbenika. (Predavači su se potrudili da u 2-3 sata, predviđena za jedan predmet u toku jednog dana, ispričaju svoja dosadašnja iskustva i prenesu neka bazična znanja i da odgovore na pitanja polaznika obuke itd, itd, itd…)

Šta smo još naučili? Ministarstvo narednih godina NE planira dodatne obuke kolega za rad u prvom razredu!? Planira, ipak, nova odeljenja. Nastavnike koji se budu priključili, treba da obučavaju prethodno obučene (?) kolege, u svoje slobodno vreme, o svom trošku, svojom dobrom voljom. Kako, koliko i kad nađu za shodno. Dodatna ušteda za Ministarstvo! Prisutne nastavnike privukla je i obećana činjenica da će nedeljna radna norma predavača biti umanjena (što je za očekivati u odeljenjima specijalizovanog tipa, sa specifičnim uslovima rada). Navodno se radi na tom zakonu, a zapravo saznajemo da ove godine norma u tim odeljenjima za nastavnike NEĆE biti manja!? Lično, očekujem da se ta situacija neće promeniti, jer bi za Ministarstvo to bio preveliki TROŠAK. Otvaranjem novih odeljenja i smanjenjem norme nastavnika, neophodno je postepeno uvoditi nove ljude u sistem, što je sa sadašnjim budžetom za obrazovanje, apsolutno NEOSTVARIVO.

Ministarstvo se hvali da je ove godine 1.300 osmaka položilo prijemni neophodan za upis u odeljenja đaka nadarenih za informatiku. Budući da je planirano da broj učenika u IT odeljenjima ne bude veći od 20, to znači da će srpske gimnazije, umesto dosadašnjih devet, dobiti 65 novih razreda u kojima će se obrazovati potencijalni programeri! Setimo se, još jednom, da liderstvo podrazumeva druge ljude – radnike ili sledbenike. A kojeg će kvaliteta biti nastava koju će izvoditi ti radnici, uprkos iskazanoj dobroj volji i zalaganju, u ovom slučaju ostaje diskutabilno.

Diskutabilna je i računica: ako uprkos svim listama prioriteta i reformskoj viziji, Vlada kao lider nije uspela da na vreme organizuje plaćenu obuku sa jasnim ishodima i ciljevima koji bi bili zvanično verifikovani; niti je organizovala pisanje adekvatnih planova, programa i udžbenika; niti je izabrane sledbenike rasteretila kako bi sami osmislili nastavu: gde onda nestade onih sedam miliona dinara isključivo namenjenih za obuku?

Autor: Jovan Pavlović (Mozgoderina)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *